РАСТЕ ВРЕДНОСТ ЗЛАТА У ТРЕЗОРУ СРБИЈЕ: Полуге гарант поверења у државу, огласили се из НБС
У Србију је у претходним годинама враћено укупно 13 тона злата, од чега 12 тона из Берна, а преостало злато пребачено је из Лондона.
Укупне количине овог племенитог метала у девизним резервама Народне банке Србије су 38,5 тона вредности 2,1 милијарде евра. Резерве у злату чине 13,3 процента бруто девизних резерви које су последњег дана августа износиле 15,9 милијарди евра, пишу Новости.
Како из Народне банке Србије кажу, учешће злата у девизним резервама од краја 2012. повећано је за 5,7 одсто. Међу кључним разлозима је да су полуге гарант поверења у државу, као и заштите од инфлације.
ЕВРО НАСТАВЉА ПАД КА НАЈНИЖЕМ НИВОУ У ПОСЛЕДЊЕ ДВЕ ДЕЦЕНИЈЕ: Ево колико се спустио испод долара
СИРОМАШНЕ ЗЕМЉЕ У ПРОБЛЕМУ: Висок курс долара руши економију
ПРОДУЖЕН РАДНИ ВЕК: Жене у Швајцарској иду у пензију са 65 година
У периоду од јануара 2017. до августа ове године, наша Централна банка је купила нешто више од 7,6 тона злата у Србији и 12 тона у иностранству где су полуге куповане од Банке за међународна поравнања. У 2019. години купљено је девет тона, а наредне још три тоне.
- Све резерве злата чувамо у Србији - кажу у НБС.
- У амбијенту појачане глобалне неизвесности, на овај начин желели смо да додатно повећамо сигурност и доступност свог монетарног злата. Сличан тренд репатријације златних резерви у матичне земље присутан је у последњих неколико година. Ради се о повећању расположивости и сигурности златних резерви у периодима кризе и неизвесности, чињенице да су у глобалном окружењу ниских и негативних каматних стопа опортунитетни трошкови држања злата били веома ниски.
Поред НБС, део овога тренда су, између осталих, и немачка, холандска, аустријска, пољска, мађарска и румунска централна банка.
- Злато у девизним резервама историјски има улогу сигурне активе, а то нарочито долази до изражаја у периодима кризе - објашњавају у Централној банци.
- Из угла Централне банке, као институционалног инвеститора, злато је и гаранција поверења у НБС, а уобичајено служи и као облик заштите од инфлације на дужи рок. С обзиром на то да је на њега теже утицати политиком каматних стопа различитих монетарних власти, злато смањује ризик и доприноси очувању вредности инвестиција.
Током ове године, Централна банка је откупљивала злато из домаће производње и до краја августа од "Србија Зиђин копер" из Бораоткупила је 1.115,6 килограма. У периоду од 27. децембра 2018. до 31. августа, НБС је откупила све понуђене количине злата, тежине преко шест тона.
- Може се очекивати да глобална неизвесност, подстакнута између осталог и ратом у Украјини, али и скок инфлаторних очекивања широм света и у наредном периоду имају значајан утицај на тражњу за златом - објашњавају у Централној банци.
Опет скок на светским берзама
После краткотрајног пада вредности, цене злата на берзи су поново скочиле. Како стручњаци кажу, на то је утицала Путинова изјава у којој је запретио и нуклеарним наоружањем, па је цена злата пред викенд била 1.671,85 долара по унци. Саветују грађане да је тренутно куповина инвестиционог злата најсигурније улагање. Од почетка кризе појачано је интересовање за куповину злата на берзама.