Савременом технологијом до боље шљиве: Ево како да унапредите квалитет плода и повећате принос
Шљива је најзаступљенија врста воћака у Србији а уједно има и највећи привредни значај
Некада су се куће зидале тамо где шљива расте, а у неким крајевима уместо храстовог, за бадњак се секло стабло шљиве. Ова воћарска култура сматра се традиционалним српским производом, а данашња производња заснива се на научним принципима и савременој агротехници.
Ко најлакше долази до запослења? Ово су најтраженији послови у Србији према подацима Националне службе за запошљавање
УШТЕДЕЛИ 91 МИЛИЈАРДУ ДОЛАРА ЗБОГ КОРОНЕ: Раде од куће, али није само у томе цака!
НЕМЦИ ПОДИГЛИ РАМПУ ЗА РАДНИКЕ ИЗ СРБИЈЕ! Продужена одлука за лакши улазак грађевинара са Балкана
- Шљива се у данашњим засадима гаји интензивно. Потребне су све агротехничке и помотехничке мере да се обаве. Од помотехничких мера обавезна је резидба, и зимска и летња, да би имали добар квалитет плодова. До пре неколико година имали смо ручну бербу, сада је све више заступљена та механизована берба, с тим што механизована берба иде само за индустријску потрошњу, за стону потрошњу иде ручна берба, пробирна берба - каже Душан Мијајловић, агроном.
Шљива је најзаступљенија врста воћака у Србији а уједно има и највећи привредни значај.
Најавише се узгаја управо ова сорта Стенли у народу познатија као Стрлејка.
- Ево чист пример где се данас налазимо у општини Куршумлија, у топличком крају. Општина Блаце је једно познато место по производњи шљиве и самим тим и суве шљиве где данас имамо око 90 домаћинстава који се баве производњом суве шљиве - рекао је Душан.
Осим суве шљиве и ракије шљивовице, од плодова шљиве у Србији се традиционално прави мноштво производа па је ова воћка врло рентабилна и значајна за индивидуалне пољопривредне произвођаче. Треба се, наравно изборити са временским непогодама, али и болестима и штеточинама.
- Најчешће болести и штеточине у шљивама су монилинија, шљивина оса и шљивиног смотавц. Највише штете у засадима шљиве причињава монилинија, то је сушење цветова и гранчица. Много више штете може да направи у младим воћњацима где може доћи до сушења комплетног засада. Најбитнија заштита од монилиније је у фази цветања. Од два до три третмана, у фази белих балона када је 5 посто отворених цветова, затим у пуном цветању и ако је кишно и влажно време И трећи третман. Одмах после неколико дана сузбија се шљивина оса - истиче Душан.
Применом научних и технолошких достигнућа узгајивачи шљиве унапређују производњу.
- Уз помоћ савремене технологије и дигитализације имамо чист пример у овом засаду шљива се наводњава системом кап по кап а све то може да се пусти преко мобилног телефона из било ког града или земље. Захваљујући све савременијој технологији у узгоју шљиве имамо бољи квалитет шљиве - каже он.
Према проценама агронома у Србији данас има преко 40 милиона стабала шљиве, иако је тај број некада био значајно већи. Производња овог воћа са обиљем витамина, минерала, природних шећера бележи добре резултате, али су они знатно испод могућности.
ИНВЕСТИТОРИ "ОКРЕНУЛИ ЛЕЂА" НЕДАВНИМ ДОБИТНИЦИМА: Европске берзе на низбрдици
Спремање зимнице у јеку: Парадајз никад јефтинији!
Одлука о ВИСИНИ МИНИМАЛЦА до краја наредне недеље: Тражи се компромисно решење
АКО У СРБИЈИ ГАЈИТЕ ОВО ВОЋЕ СИГУРНО ЋЕТЕ ЗАРАДИТИ МНОГО! Поједине сорте дају принос већи од 50 одсто тона по хектару
