СРБИЈА ИМА НАЈВЕЋЕ ЗЛАТНЕ РЕЗЕРВЕ НА БАЛКАНУ: Монетарна стабилност зависи од овог пресудног фактора!
Земље Источне Европе већ дуже време тресе права златна грозница
Док је Србија донедавно била лидер у региону по златним резервама, са власништвом од 36 тона племенитог метала, Мађарска је у марту утростручила своје резерве, те са 94,5 тона постала једна од три земље са највећим залихама злата у Централној и Источној Европи.
НОВА КОМПАНИЈА У ПЛАНУ: Аустралијанци траже литијум на седам локација у Србији
РАЗВИЈЕНА ПРИВРЕДНА ИНФРАСТРУКТУРА: Општина Мионица привлачи инвестиције у Нову индустријску зону
Пољска је, рецимо, пре неколико година из Енглеске централне банке повратила 100 тона свог злата. Такви потези држава не би требало да изненађују имајући у виду да злато представља сигурност, нарочито у изазовним временима. Како аналитичари тврде, овај племенити метал служи као облик заштите од инфлације на дужи рок, а сада се појачана куповина може довести у везу и са корона-кризом.
Из централне банке Мађарске, наводе да је повећање залиха злата наставак дугорочне стратегије усвојене 2018. године, када су златне резерве увећане десет пута, са 3,1 тоне на 31,5 тона, након чега су остале на том нивоу више од две године.
Они су такође напоменули да је појачана куповина полуга повезана са новим ризицима који произилазе из пандемије корона вируса.
Златне резерве на Балкану
Исти тренд је присутан и на Балкану. Док Србија делује проактивно, куповином злата припремајући се за негативне шокове, неке наше комшије своје злато дају на залог за кредит, док пак неки већ 20 година немају трунку злата у резервама.
Подаци World Голд Цоунцила (Светског савета за злато), најпрецизније базе информација о резервама по државама, показују да је Србија лидер у региону.
Према подацима Народне банке Србије, од 2013. године златне резерве су повећане количински за 20,7 тона, тј. оне су и више него удвостручене, а вредносно за преко милијарду евра, тачније 1,1 милијарду, те су са тог аспекта оне готово утростручене.
Само су у последње две године резерве увећане за 12 тона злата (девет тона је купљено у октобру 2019. године, а три тоне су купљене у новембру 2020. године).
- У октобру 2019. смо на међународном тржишту купили девет тона злата, док смо у новембру 2020. купили још три тоне. Међутим, Народна банка Србије континуирано купује злато највишег квалитета и по тржишним ценама и из домаће производње. Укупне девизне резерве у злату, према последњим подацима износе 36 тона, вредности око 1,7 милијарди евра (што је око 12 одсто девизних резерви) - кажу у Народној банци Србије.
Они додају да је повећање злата релативно равномерно распоређено са аспекта његовог порекла, тј. да се 42 одсто злата набавило откупом из домаће производње, док је 58 одсто купљено на међународном тржишту.
Друго место на Балкану заузимала је Северна Македонија, која има 6,8 тона златних резерви. Затим следе Словенија са 3,17 тона и Босна и Херцеговина са 2,98 тона, те Црна Гора са 1,09 тона. На последњем месту је Хрватска која је све воје златне резерве, према подацима Лидера, распродала још 2001. године.
Црна Гора заложила злато за кредит
Црногорске резерве злата, које су наслеђене од некадашње СФРЈ, нису повећане ни за грам и не налазе се у земљи. Наиме, оне су 2017. године по трећи пут заложене за кредит код Цредит Suisse банке. Тамо ће остати до 2027. док се зајам не отплати, јер је узет на десет година.
- Златне резерве заложене су за кредит у износу од 78 милиона евра, закључен са Цредит Suisse АГ Лондон у априлу 2017. Кредитни аранжман је подељен у две транше, једна у износу од око 48 милиона, а друга 30 милиона евра и као колатерал су заложене укупне државне резерве злата - речено је раније из црногорског Министарства финансија.
Хрватска нема златне резерве
Хрватска је своје последње златне резерве продала још 2001. године.
Хрвастка Народна банка је тада одлучила да прода 13,127 тона златних резерви по тадашњој цени од 272 долара по унци, што је држави прибавило око 115 милиона долара. Остатак златних резерви је "отишао" 2005. године по цени од 496 долара по унци, при чему је Хрватска зарадила око 31 милион долара.
Да су те резерве сачували, оне би данас вределе око 735 милиона долара.
Куповином злата се купује сигурност
Злато у Србији представља и девизне резерве, а према подацима Народне банке Србије, учешће злата у девизним резервама тренутно износи 12 одсто укупних резерви.
Овај племенити метал служи и као гаранција поверења у централну банку, нарочито у изазовним временима. Осим тога, на овај облик активе је теже утицати кроз политике каматних стопа различитих монетарних власти, док оно уобичајено служи као облик заштите од инфлације на дужи рок.
Цена злата пада
Међународна рејтинг агенција Fitch предвиђа да ће цена злата ове године пасти са 1.734 на 1.600 долара за унцу, а 2022. године смањити се на 1.400 долара "због повећане потражње услед инвестицијских токова и куповине од централне банке".
Агенција за рејтинг је објавила да очекује да ће цене злата пасти на 1.200 америчких долара по унци до 2023. године, пише РТ.
Цена унце злата је у петак 09. априла износила 1.741,20 долара по унци.