"Велики проблем је неповерење" Србија добила пољопривреднике из фотеље: Стигла дигитална фарма

Кад је пре десет година објављена вест да се у Америци изнајмљују кокошке, у једном домаћем пољопривредном гласилу назвали су то информацијом за рубрику "Веровали или не". Чак су додали да „док има људи који су спремни да плате за такве луде новотарије, посао ће цветати“. Али било је оних који су веровали у такву пословну идеју. Само неколико година касније, и домаћинства у Србији су добила могућност да се снабдевају храном из природног узгоја.

Иако су овакве праксе још у повоју и ослањају се на вољу пољопривредника да гаје животиње на природан начин, интересовање за храну која потиче са малих газдинстава не јењава. Познаваоци овакве понуде на тржишту објашњавају да људи који желе свежа јаја или месо из слободног узгоја могу да их добију, али не морају сами да набављају и гаје животиње, већ то за њих раде одабрани пољопривредници. Произвођачи и купци се повезују преко дигиталних платформи, а за такву могућност су најзаинтересованији потрошачи старости између 30 и 45 година, којима је порекло хране од изузетне важности.

- Наши купци су млађи људи, из Београда, Новог Сада, Ниша, Чачка али и других места. Најешће су то млади родитељи. Приметили смо, такође, да воле и поседују животиње. Њима је изузетно важно шта ће њихова деца јести. Кажу нам да су захвални на могућности да купују за њих узгојену храну, јер их то враћа у детињство и мирисом и укусом. Управо на тој потреби да моје дете има здрав оброк, покренули смо овај стартап - каже за B&F Андреј Кравчук, власник фирме.

Узгој који не трпи произвољност

Као посредник између произвођача и купаца, ова фирма је почела са платформом за продају природно узгојених јаја. Пошто је идеја добро прошла на тржишту, уследила је платформа за продају меса и поврћа. Такав ланац узгоја и производње хране је планиран и строго контролисан, не трпи произвољност, истиче Кравчук.

- Будући да имам фирму која ради са пробиотицима, а упознао сам у међувремену већи број пољопривредника и власника имања, разговарали смо и нашли решење како да покренемо узгој животиња и гајење поврћа. Идеја је била да омогућимо породицама које желе здраву храну, да дођу до ње. Евидентно је да све више људи живи у градовима, да је све мање родбине на селу, а да је потреба за домаћом храном све већа. Тачно је да се сада свуда продаје нека храна малих произвођача, али ми за нашу гарантујемо јер се производња темељи на контролисаним условима. Такође, размишљали смо да ово може бити помоћ људима на селу. Посебно младима који желе да раде и зараде, да остану на селу и заснују породице, а да од свог рада могу да живе - прича Кравчук.

Испоставиће се убрзо да су такви производи потребни породицама које немају где да лагерују храну, које желе да једу свеже а треба им сигуран извор намирница.

- Тако је почела да се остварује моја идеја да на сваке две недеље испоручујемо производе купцима на кућну адресу. Кренули смо са јајима и пилићима, па са прасићима. Онда смо убацили у сезони ћурке, па поврће. И сада имамо цео спектар производа које купци могу да добију на сваке две недеље. Размишљамо да у будућности понудимо и млеко, али на томе се још увек ради. Биће ту још производа, али оно што ми у суштини хоћемо, то је да имамо најквалитетније производе. Наши произвођачи не смеју да користе антибиотике, хормоне, лекове - наглашава Кравчук.

Како објашњава, животиње морају да буду у слободном узгоју, на сунцу, на испаши. Међутим, морају имати дохрану и то се поштује максимално. Жеља им је да дају шансу што већем броју малих узгајивача, док им пружају организацију, логистику и раде на дистрибуцији и продаји.

- Ми нашу заједницу лично познајемо. Они желе квалитетно јаје, жуту супу од коке и укусно месо. Они знају да се наше пиле не узгаја брзински, већ треба два до три месеца природног узгоја. Оно трчи по дворишту, није затворено. Нашим купцима доносимо робу на праг, разговарамо са њима и пратимо њихове потребе. То су еколошки освешћени људи, чувају и враћају амбалажу и размишљају о будућности - описује Кравчук.

Када купац плати, да не размишља

Поред поручивања готових козјих производа, ова услуга омогућава купцу да обиђе изнајмљену козу или стадо. „Прво, зна се сигурно порекло робе која се узима. Друго, то је помоћ тој грани производње. Треће, неко вам доноси сигурне и квалитетне производе на врата, да храните децу провереном храном. Овде је реч о идеји да неко обезбеди за себе сигурно произведен сир и сурутку, квалитетног порекла и да када плати, да у фотељи дома свога не размишља. Само сачека испоруку и гости се“, објашњава Вељовић.

Рат јаја

Да је производњи хране потребан други приступ илуструје и пример несташице јаја у појединим земљама, где је због ширења птичјег грипа дошло до уништавања већег броја кока носиља на комерцијалним газдинствима. Тако је ових дана у Немачкој, Аустралији, Сједињеним Америчким Државама. Ипак, тако велико тржиште као што је америчко, одавно се не ослања само на комерцијалне фарме. Одавно се у Америци развила пракса довођења кокошака у дворишта људи.

Једна од компанија која се тиме бави је "Рент The Chicken", која сарађује са пољопривредницима широм Америке и Канаде. Имају партнере у 29 држава, укључујући Орегон, Мисури и Тексас.

Цена изнајмљивања зависи од компаније, локације и временског периода, а почетно улагање износи око 150 долара месечно, док за шестомесечни уговор треба издвојити око 500 долара. Две кокошке обично носе десетак јаја недељно. Цена закупа укључује и преносиви кокошињац, храну за пилиће, посуде за храну и воду и приступ саветодавцима.

Није проблем новац, већ поверење

- Велики проблем у Србији је неповерење. Људи не верују да ће добити то што је речено и договорено. Зато се мора направити та критична маса, која разуме шта је то што нудимо. Код наше циљне групе није проблем новац. Проблем је поверење. И проблем је то да ми тражимо да се људи ангажују око тога, да планирају своје оброке и трошкове, јер ми плански узгајамо за њих - истиче Андреј Кравчук.

Извор: Бизнис & Финансије