Зелени бизнис који може да се исплати: Доносимо списак најпрофитабилнијих биљних култура за узгој у Србији

Стручне агроекономске анализе и тржишни подаци показују да разлике у заради могу бити вишеструке, у зависности од културе, улагања и услова производње.

Традиционалне културе попут кукуруза и пшенице остају најраспрострањеније због мањег ризика и лакше механизације, али њихова профитабилност често не прелази неколико стотина до око 1.000 евра по хектару. Насупрот њима, интензивне гране аграра доносе знатно веће приходе.

Боровница као премијум култура за професионалце

Боровница се већ годинама налази на самом врху листе најисплативијих култура у Србији. Подизање једног хектара савременог засада - што подразумева квалитетне саднице, противградне мреже, супстрате и аутоматизоване системе наводњавања - у пракси кошта од 15.000 до чак 40.000 евра.

Ипак, ова инвестиција се враћа кроз висок профит, јер професионални и добро одржавани засади у пуном роду достижу принос од 10 до 15 тона по хектару.

Док се откупна цена на велико за извоз углавном креће у распону од 700 до 1.200 динара по килограму (између шест и 10 евра), на домаћим пијацама у раној фази сезоне боровница у малопродаји достиже цену од 1.300 па све до 2.200 динара.

Бели лук доноси високу, али радно захтевну зараду

Бели лук се издвојио као једна од најпрофитабилнијих повртарских култура у земљи. Просечан принос се креће око осам тона по хектару. Иако бруто приход може изгледати импресивно, нето зарада у пракси најчешће износи од 5.000 до 8.000 евра по хектару, у зависности од тржишних осцилација и трошкова производње.

Стручњаци упозоравају да је ова производња изузетно захтевна. Захтева велика улагања у квалитетан семенски материјал, али и огроман удео ручног рада током вађења, чишћења и класирања. Кључ успеха код белог лука није само произвести га, већ обезбедити сигуран пласман пре него што на домаће тржиште стигне јефтинији увозни лук.

Лешник као стабилна дугорочна инвестиција

Лешник је све популарнији међу домаћим инвеститорима због стабилне извозне потражње и чињенице да плод може дуго да се чува, што произвођачима даје простор да чекају најбољу цену. Површине под овим воћем у Србији бележе константан раст, а највећи део модерних засада налази се у Војводини и централној Србији.

У просечним засадима у Србији, принос се креће око две тоне по хектару у љусци, док се у интензивној производњи уз пуну агротехнику може постићи и виши род. Цена очишћеног лешника на домаћим пијацама ове сезоне варира од 1.000 до 1.500 динара у мањим местима, док на београдским пијацама редовно достиже и до 1.900 динара по килограму. Главна мана овог бизниса је време — лешник прве озбиљније приходе доноси тек од пете или шесте године, док пун род постиже тек након деценије, па је реч о инвестицији на дуге стазе.

Јагода - висока зарада уз висок ризик и скупе бераче

Јагода је једна од најинтензивнијих култура која омогућава најбржи поврат уложеног новца, али тражи озбиљан капитал на самом почетку. За подизање једног хектара на отвореном (на фолији са системом кап по кап) потребно је у просеку између 10.000 и 18.000 евра, док се код напредне пластеничке производње улагања могу попети и до 30.000 евра.

Принос се у професионалним засадима креће од 12 до 15 тона по хектару, док у интензивним, заштићеним условима може ићи и преко 20 тона. Што се тиче цена на пијацама ове сезоне, почетна је била изузетно висока и износила је око 800 динара, док се у јеку бербе спустила на приступачнијих 250 динара по килограму.

У добрим условима, чист профит може износити од 1,5 до преко 2,5 милиона динара по хектару, али ризик од пролећних мразева, града и проналажења скупе радне снаге за бербу овај бизнис чини високоризичним.

Агроекономисти истичу да на папиру не постоји једна "најбоља" биљка која гарантује богатство. 

Агроекономисти истичу да не постоји једна "најбоља" култура, већ да профит зависи од низа фактора - локације, квалитета земљишта, наводњавања, почетног капитала и пласмана на тржишту. Због тога се пољопривредницима саветује да пре одлуке о сетви или садњи детаљно анализирају услове производње и тржиште, јер управо то у пракси најчешће одређује коначну зараду по хектару.