Промоција књижевне биографије Леонард Коен у Пароброду
Након трибуте вечери посвећене Ејми Вајнхаус и ексклузивне промоције јединог ауторизованог штампаног издања о животу и раду Битлса Хантера Дејвиса.
У среду, 26. новембра од 19 часова у УК Пароброд, одржаће се представљање биографије са освртом на целокупно стваралаштво Леонарда Коена "Цохен - музика, искупљење, живот" Лиела Леибовитза.
Ова студија је покушај објашњења феномена Коенове светске популарности, нимало случајно изашла из штампе на српском језику, уочи његовог 80-тог рођендана: Зашто му се већ деценијама свуда указује дубоко поштовање, док се његове песме, као химне и молитве, не скидају са врха топ-листа, уз непрестану заступљеност у филмској и музичкој индустрији.
О битним идејама, стиховима и акордима творца песме "Hallelujah" говориће: Александар Шурбатовић, уредник у Дерети, Милан Влајчић, критичар, др Ивана Медић, научни сарадник Музиколошког института САНУ. Модератор је Катарина Лазић, уредница књижевног програма УК Пароброд.
Готово вршњак Елвиса Прислија, привучен поезијом и композицијама Роберта Allena Zimmermana - Боба Dylana, Коен је одлучио да постане музичар, а тада је већ увелико, захваљујући својим књигама поезије и прозе уживао углед у књижевним круговима: Упоредимо митологије (1956.) Кутија са зачинима Земље (1961), Цвеће за Хитлера (1964), Паразити раја (1966), Омиљена игра (1963.) и Дивни губитници (1966.). Угледни српски писци Давид Албахари и Владислав Бајац први су у региону преводили Коенову поезију.
Леибовитз истражује Коенова писма, разговора са његовим пријатељима, колегама музичарима, проучава обиље интервјуа и тако расветљава колико и на који начин је Коеново изучавање јудаизма, хришћанства и зен-будизма одсликано у његов уметнички израз. Није пропустио да коментарише колумну из Финанциал Тимеса (јануар 2012.) која објашњава како је аутор "Suzzane", "Систер оф Mercy", "Бирд он the Wire" и многих других, не само пророк музике и речи, него и архетип неопходан посткризној култури.
"Када Коен приђе микрофону на сцени, нико се не смеје. На његовим концертима имате исти осећај као да сте у цркви или синагоги..." пише у уводу ове књиге. У раном детињству, после губитка оца, испод крошњи високог багремовог дрвећа, тамног и немог сведока, Коен је у очевој кравати, закопао прво што је написао. "Можда читавог живота трагам за том белешком", изјавио је Коен новинару магазина "Пеопле" 1980. године.
Кључ за разумеваје целокупног стваралаштва Леонарда Коена налази се у другом поглављу ове књиге под именом "Душа Канаде". Током једне шетње, тамо је описан први сусрет младог Коена, са стиховима Федерика Гарсије Лорке. Нема врха у уметничком изразу, без суштине, коју подразумева ДУЕНДЕ.