У овој српској цркви налазе се знакови зодијака: Јединствени призор који и данас ствара запитаност

У манастиру Лесново, задужбини војводе Јована Оливера, из 14. века, налази се један од најнеобичнијих и најинтригантнијих приказа у српској и византијској средњовековној уметности – фреска са знаковима зодијака, планетама, Сунцем и Месецом, осликана у припрати (нартексу) цркве Светог Архангела Михаила. 

Овај призор већ деценијама изазива питања: зашто се зодијак налази у православној цркви? 

Фреска између астрологије и теологије 

Према савременим научним истраживањима, међу којима се истиче студија Иване Лемцоол, лесновска фреска не представља астрологију или гатање већ визуелну егзегезу 148. псалма ("Хвалите Господа са небеса… сунце и месече, звезде светлости"). 

У средишту композиције налази се Христос, окружен анђеоским силама, док су око њега распоређени знаци зодијака и персонификоване планете, које, како тумаче историчари уметности, учествују у космичкој хвали Бога. 

Другим речима, зодијак у Леснову није предмет обожавања, већ део космоса који слави Творца. 

Иконографска иновација без преседана 

Оно што Лесново чини јединственим јесте начин приказа. За разлику од каснијих поствизантијских примера, где су зодијачки знаци најчешће распоређени у круг као декоративни појас, у Леснову су они активни актери: фигуре су окренуте ка Христу, држе симболе и "учествују" у сцени. 

Истраживачи указују да овакав иконографски концепт нема непосредне паралеле у старијој византијској уметности. 

Посебну пажњу привлаче: 

• Близанци, приказани са спојеним ногама и испреплетеним рукама
• Кардинални знаци (Ован, Рак, Вага и Јарац), повезани са солстицијима и равнодневницама
• Персонификације ветра, воде над небесима, града и снега, које допуњују космички поредак 

Хеленистичко знање у служби хришћанске поруке 

Стручна литература показује да је лесновска фреска настала у културном миљеу у којем се преплићу хеленистичка космологија и православна теологија. 

Познавање античких и средњовековних астрономских рукописа омогућило је сликару да преузме језик звезда, али да му додели хришћански смисао. 

У том светлу, планете и зодијак нису силе које управљају судбином човека, већ знаци (сигна) који указују на ред у створењу, у складу са учењем Светог Јована Дамаскина, који је јасно одбацивао астрологију, али прихватао посматрање небеских појава као Божијих знакова. 

Царска идеологија и космички поредак 

Не треба занемарити ни историјски контекст. Фреске у Леснову настају непосредно након проглашења Српског царства 1346. године, у време цара Стефана Душана. Научници указују да је оваква космичка визија света могла имати и идеолошку димензију: приказ универзума уређеног око Христа истовремено потврђује и идеју божански уређеног царства на земљи. 

Зашто Лесново и данас интригира? 

Зато што је Лесново ретка тачка сусрета вере, науке и уметности. Зодијак у овој српској цркви, која се налази у суседној Македонији, није скандал, нити јеретичка појава, већ сведочанство интелектуалне дубине средњег века, у којем су небо и теологија чинили јединствену целину. 

Управо због тога, лесновске фреске и данас подстичу нова читања и потврђују да средњовековна уметност Балкана није била затворена, већ активни део великог византијског и европског културног простора.