Како су чувени глумци постали Вук Караџић, Карађорђе и Милош Обреновић? Режисер имао само један услов
Осећај Ђорђа Кадијевића за визуелно и психолошко препознавање ликова остао је пример редитељске прецизности и уметничке интуиције.
Редитељ, сценариста, историчар уметности и ликовни критичар, Ђорђе Кадијевић недавно је гостовао у "Сто минута буке" и том приликом проговорио о глумачкој поставци коју је изабрао да у његовим остварењима тумаче историјске ликове Карађорђа Петровића, Милоша Обреновића и Вука Стефановића Караџића.
Кадијевић је објаснио зашто је управо поверио тумачење најважнијих личности из српске прошлости - Марку Николићу, Александру Берчеку и Предрагу Микију Манојловићу.
Филм "Карађорђева смрт" (1983) режирао је Ђорђе Кадијевић, а сценарио је писао Данко Поповић.
Николић као Вожд
Главну улогу у овом телевизијском остварењу добио је глумац Марко Николић коме је припала рола Вожда Карађорђа.
Гледаоци и дан данас, често, поистовећују личност вожда и глумца, а Кадијевић је објаснио како је одабрао баш Николића за ову улогу.
- Ту је мало помогла моја упућеност у домен ликовне уметности. Студирао сам историју уметности, а бавио сам се и уметничком критиком, посебно ликовном. Имао сам изоштрено чуло посматрања и један култ према карактеру физиономије - истиче он и додаје:
- Глумци су били изненађени. Рецимо, Марко Николић, који је био познат као митраљезац из неких партизанских филмова, добио је понуду од мене да игра Вожда. Он је био запрепашћен. Питао ме: "Бога ти, откуд то, па ја Вожд код тебе?" Ја му кажем: "Иди у шминкерницу, па се онда погледај у огледалу." Када је завршено шминкање, када је добио бркове, он се сам нашао у чуду - присетио се Ђорђе Кадијевић.
Како су Кадијевић и Николић стигли на снимање у Радовањски луг догодила се сцена која је заувек остала у сећању глумца и редитеља (о чему је реч сазнајте кликом ОВДЕ).
Берчек као Милош
У култном остварењу, рола кнеза Милоша Обреновића припала је Александру Берчеку, а Ђорђе Кадијевић је овај избор објаснио као лак.
- За Берчека је било лакше, јер он има једну ненаметљиву, али врло убедљиву сличност... Поред тога, он има огроман глумачки таленат, да се у потпуности идентификује са Милошем и да осети његову драму, која траје у њему. За разлику од Вождове која траје у догађању света, Србије. Тако да је та погођеност ликова јако обавеза сваког редитеља, код мене помогнута сродном врстом културе, као што је она у домену ликовне уметности - јасан је био он.
Мики као Вук
У култној серији "Вук Караџић" (1987) улога реформатора српског језика припала је Предрагу Микију Манојловићу.
Режију овог остварења радио је Кадијевић, док је сценарио написао књижевник Милован Витезовић.
Ђорђе Кадијевић је Манојловића изабрао за ову улогу због изгледа, али и глумчевог талента.
- Он се двоструко наметнуо. Имао је извесне сличности са Вуком, ту карактеристику физиономије, тај раст, уз то, један велики глумачки таленат. Затим, мајсторску шминку. С друге стране, просто несагледиве глумачке квалитете. Он се касније у једном интервјуу изјаснио: "Да ја сам заиста био Вук". Дакле, он је ту идентификацију постизао док је играо пред камером. Такође, спада у харизматичке глумце који су највећу сатисфакцију у глумачкој професији добили у неком филму који сам ја правио. Заправо, то је био серијал, за разлику од "Карађорђеве смрти" која је целовечерњи филм - открио је Кадијевић у "Сто минута буке".
Серија "Вук Караџић" је добила награду Гран-при Европе на фестивалу у Риму и сматра се једном од најбољих ТВ серија снимљених на овим просторима.
Кадијевићев осећај за визуелно и психолошко препознавање ликова остао је пример редитељске прецизности и уметничке интуиције.