Од Исидоре Секулић до слуге Нечастивог: Глумица изазвала језу у "Црној свадби", а њен отац је наш легендарни глумац
Серија заокружује још један део свог мрачног универзума и оставља простор за даља тумачења и очекивања будућих наставака.
Финалне епизоде друге сезоне серије "Црна свадба" доносе одговоре на кључне мистерије које су обележиле ову мрачну домаћу хит-серију и њену причу о вечитој борби између добра и зла.
Нова сезона, емитована суботом и недељом од 21 час ексклузивно на Суперстар ТВ каналу, наставила је да прати ликове који живе на танкој граници између стварности и древних митова.
Још крајем прве сезоне публика је сазнала велику истину о лику Весне Ђурић, коју тумачи глумица Борка Томовић.
Мистериозна лепотица Весна заправо је Капетан Црног Војводе и главни покретач мрачних догађаја који ће обележити обе сезоне.
У другој сезони гледаоци су добили прилику да открију "предисторију" Капетана; њену прошлост и злокобне ритуале које спроводи.
Ипак, све до самог краја не открива се експлицитно да је старица из паралелне приче (из прошлости) "Црне свадбе", заправо, 'млада Весна Ђурић'.
Ко је глумица која тумачи Капетана у прошлости?
Ту комплексну, језиву трансформацију у старијој верзији лика маестрално је изнела Александра Плескоњић Илић.
Публика је Александру недавно гледала и у серији "Нобеловац", где је тумачила књижевницу Исидору Секулић, а њен рад у позоришту и на филму препознат је као један од најаутентичнијих на домаћој сцени.
Рођена је у Сомбору 1955. године, а основно, музичко образовање и гимназију завршила је у Новом Саду.
Апсолвирала је на Филозофском факултету (група за југословенску књижевност), а 1980. године дипломирала глуму на Академији уметности у Новом Саду, у класи професора Бранка Плеше.
Чланица ансамбла Српског народног позоришта постала је исте године. Ћерка је чувеног глумца Тихомира Тике Плескоњића, а иза себе има богату каријеру на сцени и пред камерама.
Писала је и сценарио о животу Милеве Марић Ајнштајн под радним насловом "Сенка", по ком је снимљен филм "Фрау Еинстеин" у режији Милоша Јовановића, са Аницом Добром у главној улози.
Заједно са Харисом Пашовићем основала је Театар "Промена", а публика ју је гледала и као Назу у адаптацији Станковићевог дела "Нечиста крв".