ДРАШКОВИЋ ПРЕДСТАВИО КЊИГУ "КО ЈЕ УБИО КАТАРИНУ": Ништа племенито нисмо доживели од убиства Југославије
Распад СФРЈ је поново тема којом се Вук бави у новом делу.
Ми смо јако талентован народ који никада није пропустио прилику да пропусти прилику, казао је вечерас Вука Драшковић на промоцији своје књиге "Ко је убио Катарину" у Малој сали Коларца. Уз аутора на промоцији књиге говорили су Милан Ст, Протић, Љиљана Шоп и Гојко Тешић.
Рат који је упокојио Југославију опет је Драшковићева тема као у његовој претходној књизи "Исусови мемоари". Драшковић је представљајући своје ново књижевно дело истакао да су сви јунаци књиге проналазили њега.
- Да ме нису проналазили не бих умео да пишем о њима. Морао сам да их упознам да бих успео да их представим читаоцима - казао је Драшковић.
Катарина из наслова књига је псеудоним за некадашњу СФРЈ. Драшковић признаје да је опседнут, како каже, "овим злом које нам се догодило након распада Југославије".
- Моменат распада те дивне земље је највећа несрећа у нашој историји. Ово што сада живимо, ови вулкани мржње по Србији, Босни, Хрватској, јавно нам говоре ''Ево шта сте направили''. У обе Југославије, и у Краљевини и у социјалистичкој републици било је мржње, жаришта, етничких верских сукоба...И злочина је бивало, али је све то постојање заједничке државе стишавало, гасило, смиривало. Сада Југославије нема и зло је без икакве бране - поручио је Драшковић.
За цењеног писца нема дилеме да Европска унија не може да замени некадашњу Југославију.
- Ми смо себе уграђивали у Југославију и ми смо је одржавали у животу и на крају смо је убили. Ништа племенито, надајуће, велико нисмо доживели после 1990. године и убиства Југославије - каже Драшковић.
Љиљана Шоп је казала да нова Драшковићева књига осветљава ко је и како започео и довршио убиство једне пристојне земље која је нимала богату историју.
- Та земља је и данас у нашим сећањима. Драшковић је, ослањајући се на животно и књижевно искуство, остао веран темама које га опседају. Писац се бави историјом и претвара је у литературу у којој не измишља него промишља догађаје. У том смислу он је створио 15 прозних целина које чине роман о потрошеним људима и промашеним животима деведесетих година прошлог века - казала је Шоп.
Милан Ст Протић је истакао да је годинама размишља шта Драшковића издваја из наше књижевне и политичке средине.
- Схватио сам да га издвајају језик и стил. Његов језик је ијекавски, а он је свој пун писани и усмени израз достигао на екавском. У тој плејади великих писаца од Јована Дучића до Иве Андрића стоји сасвим равноправно и име Вука Драшковића - казао је Милан Ст Протић.
