Једна српска реч освојила је читав свет – и сви је изговарају исто

Готово да нема човека са територије Србије који не зна да је једна српска реч постала светски позната и ушла у готово све језике света. 

Та реч је - вампир. 

Јединствена српска реч која је освојила свет 

Реч вампир јединствена је по томе што за њу нема замене у другим језицима. 

Користи се свуда да означи митолошко биће које је у словенској митологији изазивало страх, а данас је главни јунак бројних романа, филмова и серија. 

На различитим језицима она звучи готово исто: 

• енглески – вампире
• француски – вампире
• италијански и шпански – вампиро
• немачки и турски – вампир
• дански – vampyr
• пољски – wampir 

Ова универзалност показује колико је појам "вампир" дубоко укорењен у глобалној култури.

Словенска митологија и порекло речи 

Словенска митологија обилује застрашујућим бићима из народних прича и легенди. 

Нека од њих, попут вампира, постала су интернационално позната, али су њихови корени дубоко словенски. 

У старим народним веровањима, вампири су душе покојника који нису нашли мир, па се враћају да муче живе. 

Слична бића позната су и код других словенских народа под именима стригоји, лампири, једогоње, вједогоње, упири - а управо из тог последњег облика изведен је наш назив вампир. 

Први запис о вампиру – случај из Кисиљева 

Реч вампир се први пут у западној Европи појавила 1725. године у аустријским новинама Wiennerisches Диариум, у извештају под насловом "Вампир вон Кисилево". 

У селу Кисиљево, код Великог Градишта, преминуо је извесни Петар Благојевић, а неколико недеља касније умрло је још десеторо мештана. 

Како су тврдили сведоци, сви су на самрти говорили да их је Благојевић давио у сну. 

Његова супруга је чак посведочила да јој се муж мртав појавио и тражио опанке. 

Из Беча су тада послати комесар и лекари који су отворили гроб и наводно затекли тело без знакова распадања, са траговима свеже крви на уснама. 

Тело Петра Благојевића, познатог и као Plogojowitz, прободено је коцем и спаљено, а његово име остало је упамћено као први документовани вампир у историји. 

И данас се у Кисиљеву може видети гробно место без ознака за које се верује да припада Благојевићу. 

Ширење веровања и хистерија по Европи 

Након случаја из Кисиљева, вест о "српском вампиру" брзо се проширила Европом. 

Слични случајеви помињани су и у другим крајевима, попут Медвеђе код Трстеника, где је, према предању, војник донео "заразу вампиризма" из Грчке. 

Током 18. и 19. века у Европи је владала права хистерија због вампира. 

Људи су веровали да мртви устају из гроба, да сишу крв, убијају стоку и људе. 

Као заштиту, Словени су користили глогов колац, а археолози су у Бугарској и Пољској проналазили гробове са одсеченим главама или прободеним телима - доказ веровања у вампире. 

Од народних легенди до светске књижевности 

За популаризацију вампира у књижевности заслужан је ирски писац Брем Стокер и његов роман "Дракула", инспирисан историјском личношћу Влада Цепеша, влашког војводе из 15. века познатог по суровим методама мучења. 

Пре Стокера, причу о вампирима написао је и Џон Вилијам Полидорија ("The Vampyre"), која се сматра претечом данашњег романтизованог приказа вампира. 

Од тада, вампир је постао симбол мистерије, страха и вечног живота у светској култури. 

Сава Савановић – најпознатији српски вампир 

Иако је Петар Благојевић био први документовани, најпознатији српски вампир остао је Сава Савановић, лик из приповетке "После деведесет година" Милована Глишића. 

По тој причи снимљен је култни хорор филм "Лептирица", а легенда о Сави Савановићу и данас живи у селу Зарожје код Ваљева, где се налази чувена воденица из приче.