Сматра се ремек-делом кинематографије, али и најуклетијим филмом у историји - троје људи умрло

Култни филм Сталкер (1979), ремек-дело совјетског режисера Андреја Тарковског, доживљава нови талас интересовања на друштвеним мрежама и у поп култури. Док се свет суочава с неизвесностима — климатским кризама, технолошком изолацијом и потрагом за смислом — мрачна и медитативна визија Тарковског постаје све релевантнија.

Филм, само делимично заснован на роману "Пикник крај пута" браће Стругацки, прати тројицу мушкараца — Писца, Научника и Сталкера — док улазе у "Зону", мистериозно забрањено подручје у којем се налази соба која испуњава најдубље људске жеље. Али, као и у животу, пут је далеко важнији од циља.

Занимљиво је да је "Сталкер" поново ушао у ширу културолошку орбиту захваљујући и играма као што су С.Т.А.Л.К.Е.Р. и Метро, али и све већем броју ТикТок и YouTube канала који анализирају његове филозофске слојеве.

Хаштагови попут #TarkovskyAesthetic и #StalkerFilm броје милионе прегледа, а корисници деле исечке из филма са модерним тумачењима — често повезујући "Зону" са сопственим унутрашњим стањима.

О чему се ради у "Сталкер-у"?

"Сталкер" је филозофска, научнофантастична драма која заправо далеко превазилази научно-фантастични жанр, и дубље залази у егзистенцијална, духовна и метафизичка питања.

Радња филма је смештена у постапокалиптични пејзаж, у блиској будућности (или паралелној стварности), а главни јунак (којег игра покојни Александар Кајдановски) води људе кроз опасну "Зону" – забрањено подручје које је изоловала војска.

Не зна се тачно шта је Зона – неки верују да је резултат ванземаљског контакта, други да је последица експеримента који је пошао по злу. У сваком случају, унутар Зоне се налази Соба која, по легенди, испуњава најдубљу жељу онога ко је до ње стигне.

Кроз дијалоге и поступке ликова, разоткривају се њихове личне филозофије, слабости, мотивације и сумње. Да ли ико од њих заиста зна шта жели? Да ли сме да крочи у Собу ако не зна шта му је најдубља жеља?

Снимање и реакције

Иначе, Тарковски је за снимање изабрао индустријски загађено подручје у Естонији, а неке од реакција на остварење биле су:

"Уводна сцена је један од најнапетијих и визионарских тренутака које сам икада видео на филму"

"Нико не уме да створи осећај уроњености као Тарковски. Метафизичка загонетка Сталкера једно је од највећих филмских достигнућа."

"Необичан филмски пејзаж који се истражује, анализира и над којим се промишља. Сталкер је дубока и истрајна потрага за смислом – како у ономе што видимо на екрану, тако и у начину на који је публика реаговала још од премијере 1979."

Мистериозне смрти које су пратиле филм

Међутим, култно остварење које су критичари оценили највишим оценама, и на које су људи гледали хипнотисано, у једном даху, убрзо је добило негативну репутацију, те су неки филм називали и уклетим.

Седам година након изласка овог култног филма, који је лабаво заснован на роману "Пикник поред пута" браће Аркадија и Бориса Стругацких, Тарковски је преминуо од рака плућа.

Тон-мајстор Владимир Шарун је касније изјавио да верује да су смрти Тарковског, његове супруге Ларисе и глумца Анатолија Солоњицина (који је играо "Писца") повезане са токсичним окружењем у којем су снимали филм.

"Снимали смо у близини Талина, у зони око речице Јагала, близу полуразрушене хидроцентрале. Узводно се налазила хемијска фабрика која је испуштала отровне течности у реку", рекао је Шарун 2001. године.

"У филму се види сцена снега који пада лети и беле пене која плута реком – у стварности, то је био неки ужасан отров."

Додао је да су многе жене из екипе добиле алергијске реакције по лицу. "Тарковски је умро од рака десне бронхије. Исто се десило и Солоњицину. Када је Лариса Тарковскаја умрла од исте болести у Паризу, постало ми је јасно да су сви били жртве истог узрока – места снимања."

Ипак, треба напоменути да су ове тврдње само Шарунова теорија – никада није званично потврђено да су смрти биле повезане са условима на снимању.

"Сталкер" се данас сматра једним од најважнијих филмова совјетске кинематографије и редовно се налази на листама најбољих филмова свих времена.

Мондо