Збирка - кутак Јапана и почасни чланови Адлигата у Јапану (ФОТО)

Удружење за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат“ основало је Збирку – кутак Јапана у Београду. Збирка Јапана већ садржи чак хиљаду наслова које су Библиотека Лазић и Музеј књиге и путовања о овој земљи сакупиле током претходних деценија.

Један јапански библиофил, који је желео да остане анониман, поклонио је за 137 рођендан Библиотеке Лазић (регистроване 1882. године, а основане век и по раније) и седми рођендан Адлигата целу малу специјализовану библиотеку јапанских књига за Збирку – кутак Јапана који се формира у овом удружењу.

Поклоњени су комплети књига и монографија који на свеобухватан начин представљају јапанску културу, пре свега класичну и модерну јапанску књижевност, уметност, позориште и историју. Поред тога, поклоњена је и збирка од педесетак књига штампаних на различитим врстама старог јапанског папира, које ће у београдском Музеју књиге и путовања представљати праву атракцију. Међу занимљивим публикацијама налазе се и текстови исписани на традиционалним јапанским лепезама а свакако највреднији поклоњени предмет је свитак исписан руком о развитку јапанског оружја из Едо периода (пре 1868) године. Ради се о свитку какав постоји само у најзначајнијим музејима који представљају јапанску културу у свету, а Јапанци ће финансирати и његову рестаурацију и излагање у Београду.

У Србију је већ стигло стотинак изузетних књига и свитака, а још толико је у Токију и до Србије ће доћи захваљујући ангажовању амбасадора Ненада Глишића, укључујући оригинални прибор за исписавње јапанских будистичких књига као и реплике старих јапанских штампарских печата из VII века нове ере, који су уједно доказ да је прва штампа на свету постојала у Азији давно пре Гутенберга, док је настарији сачувани штампани документ у Кини и датира из 220. године нове ере. Јапански рестауратор Катсухико Масуда каже: „Прво штампано дело у Јапану датира из седмог века. Тада је наш цар желео да поклони једну будистичку сутру свакој пагоди у свом царству, па му је било потребно чак милион таквих сутри. Више хиљада је сачувано до данас и могу се видети у појединим храмовима и музејима.“

На свом пропутовању Јапаном Лазић је из свих делова Јапана сакупљао књиге и брошуре, које ће такође бити део Збирке – кутка Јапана. Посебно је занимљива збирка књига о старој јапанској шинто религији, па ће Адлигат бити једно од ретких места на Балкану на коме ће научницима и знатижељницима бити доступна литература о овој религији.

А ПРЕ ДВЕ ГОДИНЕ ЈОЈ ЈЕ УМРЛА МЛАДА ЋЕРКА: Умрла Дина Рутић, глумица и супруга Зорана Радмиловића

Лазић посебно истиче активности Амбасаде Србије у Јапану и амбасадора Ненада Глишића која, са мало особља, чини Србију изузетно присутном у овом делу света. „Да није било амбасаде, ни Адлигат не би остварио ни половину својих успеха у Јапану. Рад ове амбасаде треба да послужи за пример и заслужује највеће поштовање и похвалу“, каже Лазић.

Нови почасни чланови Адлигата у Јапану – увек на услузи Србији

Током Лазићевог боравка у Јапану, тројица истакнутих Јапанаца, Масајуки Ивата, Катсухико Масуда и Тадаши Нагаји, постали су почасни чланови Удружења Адлигат, који су одлучили да овом српском удружењу помогну и поклоне важне предмете и књиге из својих личних колекција.

Професор Масајуки Ивата (1938) Адлигату је поклонио већи број својих књига са посветама као и један свој рукопис. У Србију је дошао шездесетих година, како би проучавао економски и друштвени систем самоуправљања, а током више деценија истраживања научио је српски језик и написао серију чланака и књига о Југославији и Србији објављиваних у Јапану али и широм света. Господин Ивата спада у најистакнутије савремене јапанске мислиоце у области друштвених и посебно економских наука. Налази се у самом јапанском и светском вру у дисциплини која носи назив „Упоредни привредни системи“. Оснивач је научне дисциплине „упоредни друштвени системи“. Проф. Ивата је председник Јапанског удружења за упоредне привредне системе, члан је Управног одбора и заменик председника Јапанског удружења за изучавање привредног и друштвеног система. Такође је члан Управног одбора Јапанског удружења за изучавање Русије и Источне Европе. Говори српски, пољски, енглески, служи се немачким и руским. Проф. Ивата има врло истакнуту улогу у јапанској високошколској настави и у образовању научног подмлатка. 

Лазић о професору каже: „Његов дом је пун књига, са целом једном просторијом са књигама само о Србији и Југославији. Изузетна је част бити позван у његов дом – Јапанци ретко позивају госте у своју кућу. Прочитао ми је једну од својих славних песама. Наиме, када је факултету на чијем је челу био било неопходно проширење зграде, професор је јапанском министарству просвете написао формални захтев у форми песме, на старом јапанском језику из седмог века нове ере. Иако су се сигурно намучили да захтев прочитају, надређени су имали разумевања за професора па је тако је факултету одобрено да изгради чак додатних 1500 квадратних метара простора.“

Професор Катсухико Масуда (1942) један је од најзначајнијих јапанских конзерватора и истраживача књиге и папира. Господин Масуда је донирао Адлигату више врста јапанског папира као и важну збирку публикација из своје личне библиотеке. Познат је по научним радовима о јапанском папиру из VII и VIII века, који се не може направити уз помоћ модерних технологије. Тиме је значајно допринео унапређењу рестаурације и чувању таквих књига и докумената. У Јапану се значајно ангажовао као стручни сарадник Адлигата, како би за Јапански кутак у Београду била одабрана само врхунска дела и важни библиофилски примерци књига.

Дипломата Тадаши Нагаји (1943), председни Друштва Јапан – Србија са којим је Адлигат недавно потписао протокол о сарадњи, ангажовао се на успостављању сарадње између Адлигата и јапанских званичника у граду Хофу. Господин Нагаи је пензионисани амбасадор Јапана у Београду, који је на различитим дипломатским дужностима у Београду провео шеснаест година и добро говори српски језик. Током вишегодишњег службовања у Београду истакао се као дипломата који се посветио организовању и пружању материјалне помоћи и донацијама Београду и Србији. Током прве деценије XXI века и посебно током његовог амбасадорског мандата Влада Јапана је Србији поклонила око 200 милиона евра материјалне помоћи, укључујући и отпис дуга од 84 милиона евра. Донације су биле упућене за клиничко-болничке центре, болнице и домове здравља (1,2 милиона евра), Народно позориште (400.000 евра), ГСП, музичке инструменте за Београдску филхармонију итд. Нагаји је за своја залагања одликован Орденом југословенске звезде другог степена и почасни је грађанин Београда.

Адлигату је у Токију значајну помоћ пружила професорка Јелена Предовић, ауторка научног рада „Интеракција различитик култура у књижевном делу Иве Андрића“ који је објављен и у Јапану. Професорка Предовић предаје српски језик Јапанцима, будућим дипломатама и онима који су заинтересовани за словенске језике, а читању их учи користећи путописе Виктора Лазића. Помоћ Адлигату и дарове у књигама пружили су и професор славистике Мотоки Номаћи са Хокаида, такође аутор многобројних важних научних радова о српском језику и књижевница и преводилац Бранка Такахаши.

Виктор Лазић о свом боравку у Јапану каже: „Невероватни су српски Јапанци, а богами и јапански Срби које сам имао част да упознам. Многи су животно или професионално везани за Србију и спремни да свакодневно помажу и промовишу нашу земљу и нашу културу. То је важан ресурс који потиче из њихове душе, и Адлигат је почаствован да има могућност да ове људе на неки начин додатно повеже и да заједно са њима организује будуће пројекте. Они који су већ учинили нешто важно било за Збирку - кутак Јапана који формирамо у Београду или за промоцију Адлигата у Јапану, добили су статус почасних чланова наше породице књигољубаца.“

Лазић је током свог боравка у Токију одсео у хотелу „Књига са креветом“ (Боок анд бед Хотел) у којем се собе налазе у оквиру полица са књигама. Овој библиотеци-хотелу Лазић је донирао нешто књига на енглеском о Србији, тако да путници намерници могу и ту да сазнају нешто више о нашој земљи.