Чистији ваздух, веће врућине: Зашто су топлотни таласи све гори

Како земље успешно смањују аерозагађење, уклања се и невидљив климатски штит, што открива прави утицај глобалног загревања и појачава топлотне таласе, посебно у урбаним срединама.

Ново истраживање објављено у часопису Енвиронментал Research Letters показује да глобално смањење аеросола разоткрива пун ефекат гасова са ефектом стаклене баште. Аеросоли, који настају претежно сагоревањем фосилних горива, одбијају сунчеву светлост и хладе Земљу, делујући супротно од гасова попут угљен-диоксида.

Процене показују да су аеросоли до сада маскирали и до 50% загревања које изазивају гасови стаклене баште. Међутим, напори да се ваздух очисти зарад здравља људи сада додатно убрзавају пораст учесталости и интензитета топлотних таласа.

Урбана подручја под највећим ризиком

Геета Персад са Универзитета Тексас у Остину, главна ауторка студије, изјавила је за часопис New Сциентист:

“Смањење аеросола јесте кључно за јавно здравље, али морамо бити свесни да ће то открити нове ризике, посебно у подручјима где људи живе.”

Тим Геете Персад користио је глобалне климатске симулације како би проучио утицај аеросола на топлотне таласе на копну, које су дефинисали као три узастопна дана која спадају у 10% најтоплијих за то доба године према прединдустријским стандардима.

Током већег дела 20. века, аеросоли су ублажавали утицај растућих емисија гасова стаклене баште. Али након 2005. године, тај ефекат се преокренуо – мањак аеросола убрзава појаву топлотних таласа за око два дана по деценији.

У насељеним подручјима, ефекат је био још израженији. У неким регионима, смањење аеросола имало је двоструко већи утицај од повећања гасова стаклене баште на раст учесталости топлотних таласа.

“Када погледате мапу концентрације аеросола, јасно је – највише их има тамо где људи живе”, истиче Персад.

Шта нас чека до 2080. године

Ако емисије остану високе, а количина аеросола настави да опада, број дана са топлотним таласима у урбаним срединама могао би порасти са садашњих 40 на више од 110 дана годишње до 2080. године.

“То имплицира озбиљне промене у ризику од топлотних удара и захтеваће суштинску промену у функционисању градова и насељених места”, упозорава Персад.

Коментари стручњака:

Шив Пријам Raghuraman са Универзитета Илиноис у Урбана-Шампејну каже:

“Оно што ову студију издваја је то што користи статистичке моделе на дневном временском нивоу. Људи заиста могу да осете та смањења аеросола.”

Међутим, Raghuraman додаје да се анализа ослања на један модел и најгори могући сценарио емисија, па су потребна додатна истраживања.

Данијел Вестервелт (Даниел Westervelt) са Универзитета Колумбија оцењује да су закључци студије уверљиви и доприносе све већем броју истраживања која показују несразмеран утицај аеросола на климатске екстреме.

Неизвесна будућност

Геета Персад на крају наглашава да будућност остаје неизвесна: “У актуелној генерацији климатских сценарија, постоји огроман распон могућих кретања аеросола у наредних 30 година.”