Фудбал одговоран за климатску кризу: Фудбалска индустрија годишње производи између 64 и 66 милиона тона ЦО₂!

Фудбал је више од обичног спорта. За љубитеље ове игре, он је готово религија – људи посвећено прате утакмице и помно анализирају сваки потез свог тима.

ФИФА тврди да око пет милијарди људи широм света себе сматра фудбалским фановима. Финалну утакмицу Светског првенства 2022. у Катару пратило је 1,5 милијарди гледалаца, док годишње 220 милиона навијача посећује утакмице. Као индустрија, фудбал вреди 35,3 милијарде евра само у Европи, пише Јуроњуз грин.

Али фудбал има мрачну тајну, коју је осветлио нови извештај под називом Dirty Тацкле (Прљави старт), који су објавили организација Сциентистс фор Глобал Responsibility и New Weather Институте.

Извештај процењује да глобална фудбалска индустрија годишње производи између 64 и 66 милиона тона ЦО₂ – што је једнако емисијама целе Аустрије.

Фудбалери и тимови који већ осећају последице климатских промена сада проналазе креативне начине да подигну свест код својих навијача.

Зашто је фудбал „прљава игра“ за планету?

Dirty Тацкле је први извештај који детаљно анализира емисије ЦО₂ у фудбалу и открива забрињавајући тренд раста емисија у индустрији.

„Ово истраживање пружа убедљиве доказе да је фудбал велики загађивач и да његов допринос климатским променама расте“, каже др Стјуарт Паркинсон. „Такође показује да доносиоци одлука нису спремни да озбиљно сагледају проблем загађења у фудбалу, а камоли да предузму мере за његово смањење.“

Одакле долазе емисије гасова стаклене баште у фудбалу?

Извештај идентификује три главна извора емисија у фудбалу.

Први је транспорт, који је главни и лако разумљив извор емисија. Истраживање процењује да просечна утакмица у домаћој мушкој лиги генерише око 1.700 тона ЦО₂.

Отприлике половина тих емисија долази од путовања навијача, који углавном користе аутомобиле. Међутим, када су у питању међународне утакмице, емисије расту за око 50% због повећаног броја летова.

Током великих турнира, попут финала Светског првенства, емисије могу бити и 42 пута веће у односу на обичан домаћи меч, јер навијачи долазе авионима из целог света.

Тимови такође морају преузети одговорност за своје емисије. BBC Спорт је 2023. године открио доказе о 81 кратком домаћем лету које су тимови енглеске Премијер лиге обавили у року од само два месеца. Неки од тих летова трајали су само 27 минута.

Истраживачи тврде да проширење међународних турнира, попут УЕФА Лиге нација, доводи до повећања емисија услед путовања. Они позивају индустрију да смањи број међународних турнира и фокусира се на мање, регионалне турнире.

Други велики извор емисија је изградња стадиона. За потребе Светског првенства 2022. године у Катару изграђено је седам нових стадиона, а процењује се да су емисије повезане с њиховом изградњом достигле 1,6 милиона тона ЦО₂.

За Светско првенство 2034. године, које ће се одржати у Саудијској Арабији, планирана је изградња 11 нових стадиона. Организација Царбон Маркет Watch упозорава да ће „еколошки утицај ове нове изградње бити огроман.“

Трећи, и тешко мерљив извор емисија долази од спонзорских уговора.

У априлу 2024. године ФИФА је потписала уговор са највећом светском нафтном компанијом Арамцо. УЕФА већ дуго сарађује са Qatar Airways-om, док су многи клубови спонзорисани од стране нафтних и гасних компанија, авиокомпанија, произвођача аутомобила и ланаца брзе хране.

Овај високоугљенични капитал додатно нормализује понашања која штете клими, попут вожње великих СУВ-ова и честог путовања авионом. Према извештају, чак 75% емисија у фудбалу долази из спонзорских уговора.

„ФИФА-ина спремност да дозволи Саудијској Арабији да побољша свој имиџ кроз фудбал изолује играче, навијаче и планету“, каже холандска фудбалерка Тесел Мидаг. „Ако желимо будућност у којој сви могу играти и уживати у фудбалу, неопходно је право лидерство од самог врха.“

Земља без фудбалске репрезентације дизајнира „нестајући“ дрес као поруку свету

У Тихом океану, Маршалска острва – држава са само 42.000 становника – једина су чланица Уједињених нација која нема званично признату фудбалску репрезентацију.

Иако имају играче, терен и фудбалску федерацију, Маршалским острвима недостаје време – јер би могла нестати пре него што икада одиграју званичну утакмицу.

Њихова просечна надморска висина је мања од два метра, а ако ниво мора порасте само један метар, 80% главног атола, на којем живи половина становништва, биће потопљено.

Како би скренули пажњу на овај проблем, фудбалска федерација Маршалских острва дизајнирала је специјални дрес назван „2030 Но Home“ (2030. Без дома), који током промотивне кампање полако нестаје – симболизујући постепени нестанак острва.

Шта фудбалски тимови и играчи раде по питању климатских промена?

Многи клубови и играчи све више препознају последице климатских промена.

Енглеска фудбалска асоцијација (ФА) извештава да се годишње откаже око 100.000 аматерских утакмица због лоших временских услова.

Без акције, истраживања показују да би до 2050. године чак 25% фудбалских терена у Великој Британији могло бити под водом.

Неки играчи већ предузимају мере – шпански фудбалер Хектор Белерин обећао је да ће посадити 3.000 стабала за сваку победу Арсенала, док енглески нападач Патрик Бамфорд користи гест муње као симбол борбе против климатских промена.

Клуб Форест Греен Роверс већ је постао први карбон-неутрални фудбалски клуб на свету, користећи обновљиву енергију и рециклирану кишницу.

Највећи изазов остаје раздвајање фудбала од спонзора који загађују планету.

„Потребно је више амбиције да освојимо ултимативни трофеј – стабилну климу у којој спорт може опстати“, поручују истраживачи.