Биометан као шанса за енергетску независност Србије

Према истраживању УНДП-а, биометан би до 2030. могао да замени око 6% укупне потрошње природног гаса у Србији, а до 2050. више од 12%. У индустрији и домаћинствима овај удео би могао да достигне готово 16% до 2030. и 25% до 2050. године, док у саобраћају биометан већ од 2028. има потенцијал да у потпуности замени природни гас као гориво.

Једна од највећих предности биометана је што се може користити у постојећој гасној инфраструктури без додатних улагања, а домаћа производња би смањила спољну зависност и трговински дефицит. Истраживање УНДП-а, спроведено уз подршку ЕУ и у сарадњи са Министарством енергетике и Министарством заштите животне средине, указује да би развој овог сектора могао да ојача енергетску стабилност земље и допринесе декарбонизацији.

Јована Јоксимовић из Министарства енергетике истиче да Интегрисани национални енергетски и климатски план предвиђа постепену примену биометана у даљинском грејању и транспорту, уз развој регулаторног оквира и демонстрационих пројеката.

Биометан се добија прерадом органског отпада и биомасе, чиме се смањују емисије штетних гасова и решавају проблеми збрињавања отпада. Посебан значај има дигестат, природно ђубриво које настаје као нуспроизвод и које би, уз регулисану примену, могло да донесе додатне приходе произвођачима.

Производња биометана подстиче развој руралних подручја, отвара нова радна места и продужава век депонија смањењем неконтролисаног ослобађања гаса. Процене показују да је до 2030. потребно до 550 милиона евра улагања, док би годишњи приходи од произведеног биометана већ тада могли да премаше 250 милиона евра.