ДОБРА ВЕСТ
Чисти извори обезбедили више од 40 одсто светске електричне енергије
Из чистих извора прошле године је у свету произведено више од 40 одсто електричне енергије, највише од 1940-их година, објавио је истраживачки центар Ембер.
Иако је хидроенергија и даље на првом месту, овом рекорду је највише допринео велики раст соларних капацитета, који су удвостручени у протекле три године.
Ембер је навео да је соларна енергија најбрже растући извор енергије у свету већ 20 година.
Извршни директор Ембера Фил Мекдоналд је рекао да је соларна енергија постала мотор глобалне енергетске транзиције и да ће заједно са батеријама за складиштење енергије постати "незаустављива сила".
"Као најбрже растући и највећи извор нове електричне енергије, кључна је за задовољавање све веће потражње за електричном енергијом у свету", рекао је Мекдоналд.
Од укупно 40,9 одсто, удео соларне енергије у производњи струје био је седам одсто, енергије ветра осам, нуклеарне девет, хидроенергије 14 и остали обновљиви извори три одсто.
Европска унија је знатно изнад глобалног просека, са 71 одсто струје добијене из чистих извора, укључујући нуклеарну енергију.
Из енергије ветра у ЕУ је произведено 18 одсто електричне енергије, а из соларне енергије 11 одсто, чиме је први пут премашена производња из угља, која је имала удео испод 10 одсто.
Удео нуклеарне енергије у ЕУ је био 24 одсто, а фосилних горива 29 одсто.
Ипак, Ембер указује да су топлотни таласи допринели великом расту потражње за електричном енергијом, што је резултирало малим повећањем производње из фосилних, повећавајући емисије у електроенергетском сектору на највиши ниво.
Расту глобалне потражње доприносе све распрострањеније технологије као што су вештачка интелигенција, дата центри, електрична возила и топлотне пумпе.
"Међутим, главни разлог зашто је повећана потражња за електричном енергијом 2024. у односу на 2023. био је повећање употребе клима уређаја током топлотних таласа. То објашњава готово сав мали пораст производње из фосила", саопштио је Ембер.
Производња електричне енергије из фосилних горива је порасла за 1,4 одсто, а глобалне емисије у енергетском сектору порасле су за 1,6 одсто на нови рекорд од 14,6 милијарди тона угље-диоксида.