Раде Мрдак: Притисак и на наше тржиште због ЕУ регулативе за карбонски отисак - ЦБАМ

"Што се тиче конкретних циљева, нама је неки реалан циљ да до 2030. године имамо 3.500 мегавата на мрежи, а визија је, како се то исто каже сада у документима Европске уније, до 2040. године да имамо 11 гигавата, а до 2050. да имамо 18 гигавата овог капацитета, плус, минус пет одсто у зависности од тога да ли ћемо имати нуклеарну енергију", рекао је Мрдак на Копаоник бизнис форуму на панелу "Зелена енергетска транзиција - допринос економији високих приноса", рекао је Мрдак.

Он је истакао да је цена зелене енергије тренутно конкурентна цени фосилних извора, као и да се бенефити декарбонизације тог сектора прелива и на друге секторе, као што су и сектор грејања кроз топлотне пумпе и сектор  саобраћаја кроз електрична возила.

"Ми смо наравно фокусирани на реализацију овог првог циља што нам је најближи у 2030. години. Ја ћу само збирно да кажем да смо ми у последње две године успели да анимирамо 2.500 MW да се развија на нашем тржишту. Од тога смо кроз само ове две аукције покренули 1200 MW и још толико од стране ЕПС-а. Ако о томе додамо 90 MW купаца-произвођача и неких 600 MW капацитета које имамо из кризних тарифа, то је скоро 3.000 MW. Ако се ослонимо на раст и купаца-произвођача, близу смо 3.500 MW без трећих аукција. Са трећим аукцијама ми ћемо то премашити. Тако да се ту види најбоља симбиоза јавних и приватних улагања", рекао је Мрдак.

Он је рекао да се је држава фокусирана и на развој реверзибилних хидроелектрана, пре свега РХЕ Бистрица и додао да је ту у игри и Ђердап 3.

Са тим капацитетима ми ћемо повећати флексибилност система да ову визију претворимо у реалне циљеве, навео је Мрдак.

Постоји глобални притисак у међународном пословању да се смањи карбонски отисак производа и услуга који се пласирају на тржиште и најновији талас тог притиска је дошао кроз ЦБАМ  регулативу ЕУ и погодио је и наше тржиште, изјавио је саветник Мрдак и изразио наду да ће нова Европска комисија признати наше гаранције порекла.

"Најновији талас притиска је погодио цео свет који тргује са Европом, па тако и наше тржиште", рекао је Мрдак на панелу "Зелена енергетска транзиција - допринос економији високих приноса".

ЦБАМ (Царбон Бордер Ађустмент Мећанисм) је механизам Европске уније који уводи порезе на увоз одређених роба како би се смањио карбонски отисак тих производа и подстакло смањење емисија у глобалним ланцима снабдијевања.

"Надамо се да ће нова Европска комисија коначно дати предлог критеријума за признање гаранција порекла и да могу и наше гаранције порекла да се извозе у Европу", рекао је Мрдак.

Он је навео да се то министарство у последњих неколико година потрудило да све што имају европске компаније од механизама за сопствену декарбонизацију и енергетску транзицију буде доступно и нашим компанијама.

"Када је реч о систему гаранције порекла. То је једна врло лепа успешна прича о нашој земљи. Ми смо тај систем успоставили пре десет година. Он је сад скроз усклађен по највишим европским стандардима. Из чистих бирократских разлога Европска комисија није признала наше гаранције порекла, иако је Електромрежа Србије пуноправна чланица Европске асоцијације  гаранције порекла. Ја ћу само да кажем да наше тржиште може да генерише гаранције порекла на годишњем нивоу у вредности од 10 терават-сати зелене енергије са великим хидроелектранама, без ових великих ОИЕ капацитета који нам долазе на мрежу", рекао је Мрдак.

Како је рекао, наша класична индустрија која је на високом напону  троши у просеку око девет терават-сати, са неком пројекцијом да ће достићи 10  терават-сати.

"Значи, ми имамо на домаћем тржишту довољно зелених сертификата и домаћих капацитета да наша индустрија, иако није реално сада да сви купују те зелене сертификате, купи зелени сертификат и озелени производњу својих добара и услуга које пласира на тржиште и да такав производ комуницира према својим потрошачима", рекао је Мрдак.