Министарка Павков поводом Дана чистог ваздуха: Смањење аерозагађења приоритет за Србију

Павков је то поручила на конференцији коју су у Београду организовале Уједињене нације у Србији, на којој су учествовали и стална координаторка УН у Србији Матилда Мордт и амбасадор Делегације ЕУ у Србији Андреас фон Бекерат.
    
Павков је нагласила да је данашњи скуп добра прилика да се са нашим партнерима из међународне заједнице окупљамо око заједничког циља, а то је да се обезбеди чист ваздух за све.
    "Због свих наших грађана, желим да истакнем да смо свесни проблема, и да је из тог разлога још 2021. године унапређење квалитета ваздуха истакнуто као један од главних приоритета и Владе Републике Србије и Министарства заштите животне средине. То значи да се предузимају конкретне активности, не само у склопу ресора који водим, већ да на нивоу целог тима Владе сви ресори настоје да дају свој допринос", рекла је Павков.

Говорећи о активностима које је Србија предузела по питању очувања квалитета ваздуха, министарка је навела, да је влада том проблему приступила стратешки и да се њен ресор бави паралелно мониторингом квалитета ваздуха и мерама које ће допринети његовом унапређењу.

Када је реч о мониторингу, Србија, како истиче, у овом моменту има 87 аутоматских мерних станица, и у свакој агломерацији има аутоматску мерну станицу.

"Чињеница је да је мало држава сличне величине и развојних карактеристика које се могу похвалити оваквом густином и распрострањеношћу мониторинг инфраструктуре. Само град Београд са Обреновцем има чак 36 мерних станица. И ту се нисмо зауставили", навела је Павков.

У сарадњи са Европском унијом, нагласила је министарка, кроз програм ИПА 2020 укупне вредности шест милиона евра набављена је савремена опрема за даље унапређење мониторинга квалитета ваздуха и испоручена на 41 локацију у 28 општина.

Постављено је, додала је, девет нових аутоматских мерних станица, замењено је 11 станица, док је на 19 локација опрема надограђена.

Истиче да се нове мерне станице сада налазе и у Суботици, Лесковцу, Инђији, Пожеги, Бору, Косјерићу, Нишу, Чачку и Прокупљу.

Поред тога, додала је да је припремљен Оперативни програм за секторе животне средине и енергетике за период 2024 - 2027. године, у којем ЕУ учествује са 8,5 милиона евра, а Србија са 1,5 милиона.

Павков је указала да је значајан део тог програма и смањење аерозагађења кроз замену котлова на мазут, новим котловима који користе еколошки прихватљиве енергенте.

"Очекујем да ћемо ускоро кренути у реализацију и кредитне линије са Европском банком за обнову и развој, вредне чак 50 милиона евра, коју сам испред државе потписала заједно са министром Малим. Средства су намењена за пројекте унапређења квалитета ваздуха и то у местима где су бележене повећане емисије загађујућих материја", рекла је Павков.

Она је подсетила да је Министарство финансија од 01.октобра покренуло јавну расправу о два кључна закона за зелену транзицију наше земље, Закону о порезу на емисије гасова са ефектом стаклене баште и Закону о порезу на увоз угљенично интензивних производа - чија ће примена бити важна и за бољи квалитет ваздуха.
    "Само кроз јавне конкурсе за замену котларница обезбеђено је око 1,8 милијарди динара. По реализацији овогодишња два конкурса, надомак смо циља који смо поставили за 2027. годину, и који ћемо значајно премашити, а то је замена 200 котларница широм земље. Истовремено, од 2021. године уложили смо скоро 600 милиона динара у замену или је замена у току, за укупно 6.000 ложишта грађана у њиховим домаћинствима", навела је министарка.

Такође, напоменула је да је у истом периоду додељено готово 540 милиона динара за 196 пројеката садње и укупно око 447.000 нових садница.

"Настављамо даље и када буде окончана конкурсна процедура по другом јавном позиву за 2025. годину, нових више од 37 милиона биће додељено за нову садњу", најавила је Павков.

Она је навела да су неке од мера за унапређење квалитета ваздуха које се успешно реализују уклањање дивљих депонија, санација несанитарних, конкурс за земљиште и суфинансирање куповине нових електричних возила.

Мере, додаје, прати и регулатива, па је ове године усвојен нови Закон о заштити ваздуха који ће обезбедити бољу усклађеност са ЕУ регулативом, већу контролу и строжије казне.

"Министарство остаје снажно посвећено овом заједничком циљу и наставићемо да градимо партнерства заснована на поверењу и одговорности, јер само кроз сарадњу, солидарност и заједничку акцију, можемо дати пун допринос унапређењу квалитета ваздуха и визији боље будућности", закључила је Павков.

Мордт истакла је да загађење ваздуха директно утиче на здравље и благостање и да чист ваздух није привилегија, већ право свих људи.

"Ниво загађења ваздуха у неким местима у Србији је изнад међународних стандарда посебно током зимских дана. Решења су нам на дохват руке: чистија енергија, бољи систем управљања отпадом, зеленији градови и одрживији превоз", рекла је Мордт.

Додала је да Србија настоји да заједно са међународним партнерима ради на унапређењу квалитета ваздуха.

"Србија је усвојила Национални климатски план и то јесте сигнал амбиције Србије у оквиру чега се обавезује да ће смањити емисију штетних гасова за више од 40 одсто до 2030. године", навела је она.

Амбасадоре Фон Бекерат рекао је да чист ваздух није луксуз већ основ здравог друштва.

"ЕУ одлучно стоји уз Србију и њене грађане у суочавању са овим изазовом. Кроз 'Зелену агенду за Западни Балкан' снажно подржавамо реформе и улагања усмерена на смањење загађења, обезбеђивање чисте енергије и развој одрживог транспорта", навео је он.

На конференцији су учествовали и представници УНЕП-а, УНДП-а, УНИЦЕФ-а, СЗО и УНЕЦЕ-а, говорећи о темама одрживе мобилности, здравља деце, јавног здравља и регионалне сарадње.