Да ли је време да Европа одбаци тоалет папир и прихвати "бумгун"?

Разговори о тоалету можда нису омиљена тема за вечере с пријатељима, али оно што радимо тамо има значајне последице по животну средину и здравље.

Такође, ове навике су се током историје драстично мењале.

Како су се људи некада сналазили у тоалету?

До прошлог века одлазак у тоалет није био ни приближно удобан као данас.

Истраживачи верују да су у доба Римског царства људи користили фрагменте керамике зване „pessoi“ за чишћење након обављања нужде.

Како се наводи у чланку Британског медицинског часописа: „Абразивна својства керамике могла су дугорочном употребом изазвати иритацију коже, оштећење слузокоже или компликације са спољним хемороидима.“

Друга опција била је сунђер на дрвеном штапу. Иако звучи пријатније, проблем је што је овај сунђер често био заједнички.

Када је настало модерно купатило?

Модерно приватно купатило са водокотлићем и другим луксузима постало је уобичајено тек у последњих сто година.

Први запаковани тоалет папир појавио се 1857. године, а ролна какву данас познајемо није постала стандард до 1907. године.

„Промене у навикама хигијене биле су веома споре све до 20. века, када су се значајно убрзале“, каже др Питер Ворд, професор историје на Универзитету Британске Колумбије.

Он примећује колико се стандарди хигијене брзо мењају – његов деда се купао само два пута годишње као дете, док су његове ћерке у тинејџерском узрасту понекад туширале и два пута дневно.

Да ли је тоалет папир еколошки проблем?

Масовна производња хигијенских производа донела је и еколошке изазове.

Процењује се да просечан становник западне Европе, САД и Канаде годишње потроши између 15 и 25 кг тоалет папира.

Европски биро за заштиту животне средине упозорава да је производња тоалет папира загађујући процес, а додавање мириса често укључује штетне хемикалије.

Неки од највећих светских произвођача тоалет папира критиковани су због доприноса крчењу шума и повезаности с кршењем људских права, преноси Јуроњуз грин.

ЕУ је донела правила која забрањују продају производа који потичу са крчених шумских подручја, али њихова примена је одложена до краја 2025. године за велике компаније, односно до 2026. за мање фирме.

Да ли тоалет папир садржи опасне хемикалије?

Недавно истраживање Универзитета на Флориди открило је присуство ПФАС-а (тзв. „вечних хемикалија“) у 21 бренду тоалет папира широм света.

„Наши резултати сугеришу да тоалет папир може бити значајан извор ПФАС-а у отпадним водама“, закључили су истраживачи, иако наглашавају да су потребна даља истраживања.

Које су алтернативе тоалет папиру?

У многим деловима света, бидети и ручне туш-прскалице (познате као „бумгун“) су стандардна пракса, али у неким земљама нису прихваћени.

„Историјски гледано, бидет се повезивао са проституцијом, па је стекао негативну репутацију, иако је практичан и логичан уређај“, објашњава др Ворд.

Заговорници бидета тврде да је то еколошки прихватљивија опција која смањује употребу тоалет папира.

„Бидети и додаци за WC шоље не само да значајно смањују потрошњу тоалет папира, већ и троше мање воде него производња папира од дрвених влакана“, наводи америчка организација Натурал Ресоурцес Дефенсе Цоунцил.

Да ли је тоалет папир ипак потребан?

Професор Ђовани Де Фео са Универзитета у Салерну сматра да, иако је потребно смањити потрошњу тоалет папира, не треба га потпуно елиминисати.

„Ниједан производ нема нулти утицај на животну средину. Тоалет папир је револуционарно откриће које је помогло у решавању проблема санитарних услова“, каже Де Фео.

Он подсећа да су лоши санитарни услови и бактеријске инфекције кроз историју убиле више људи него оружани сукоби.

„Можемо смањити употребу тоалет папира, јер чак и један лист мање значи три литра воде уштеде“, додаје он.

Де Фео води иницијативу Греенополи, која промовише еколошку свест код младих. Један од његових главних едукативних реквизита је ролна тоалет папира, којом илуструје животни циклус производа и подстиче студенте да размишљају о еколошком отиску својих навика.

„Написао сам чак и песму о ролнама тоалет папира“, открива он. „На крају, наш живот је као она – корак по корак, лист по лист, дан за даном, док само наша душа остаје.“