Земунска пијаца: Традиција у служби савременог Београда
Земунска пијаца, смештена у срцу старог језгра Земуна, представља не само место трговине, већ и симбол заједништва и културног идентитета овог дела Београда. Њена историја сеже уназад до 1717. године, када је Земун постао део Аустријске царевине, а пијаца је постала центар окупљања локалног становништва и трговаца из Срема и Бачке.
У то време, трговци су достављали робу директно на кућне адресе имућнијих становника Земуна, док су пијаце биле места где се снабдевало сиромашније становништво. Сељаци из Новог Села допремали су воће и поврће, лубенице и грожђе стизали су чамцима из Старог Сланкамена, а купус са Лида. Немачко становништво продавало је производе попут путера, милерама и швапског сира.
Рибља пијаца налазила се тик уз обалу реке на Земунском кеју, где су аласи продавали свежу речну рибу—а традиција која се задржала до данас.
Ревитализација Земунске пијаце
Током 2023. године, пијаца је привремено измештена на Велики трг због обимних радова на замени канализационе мреже у старом језгру Земуна. Радови су обухватили замену дотрајалих канализационих цеви у дужини од 6,6 километара, чиме се унапредила инфраструктура и санитарни услови у овом делу града.
Након завршетка радова, у новембру 2023. године, пијаца је враћена на своју оригиналну локацију, а и опремљена је са 379 фиксних и 125 покретних тезги, 47 спољних расхладних витрина, док Аласка пијаца има капацитет од 19 продајних места, потпуно опремљених расхладним витринама, пултовима и базенима за рибу
У складу са стратегијом Града Београда за модернизацију и очување традиционалних тржишта, најављена је детаљна реконструкција Земунске пијаце. Планови укључују постављање нове опреме, надстрешница и специјално дизајнираног гастро блока, који ће обогатити понуду пијаце и пружити посетиоцима могућност да уживају у разноврсним "стреет food" ресторанима, све у амбијенту који се уклапа у историјски контекст старог Земуна.
Ова ревитализација има за циљ да унапреди функционалност пијаце, очува њен традиционални дух и допринесе инклузивности и одрживом развоју Београда, чинећи је местом које повезује генерације и културе.
Пројекат је финансиран из буџета Града Београда. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.