Ово је разлог зашто се ректор Владан Ђокић крије од студената и није дошао на протест у Нови Пазар?
Датуми, законски рокови и примери других факултета отварају питања на која ректор Владан Ђокић није одговорио студентима, а односе се на рад без акредитације, селективном тумачењу закона и документима на које се позива Универзитет.
Изостанак ректора Београдског универзитета Владан Ђокић са студентског протеста у Новом Пазару долази у тренутку када се пред руководство Универзитета у Београду гомилају питања о законитости рада факултета у периодима без акредитације, о конкурсу за упис који је сенат БУ расписао 14. априла 2021. године и о документима на које се БУ позива, али их јавности не показује.
По свему судећи, ректор Ђокић није имао храбрости да стане пред студенте које је здушно гурао у блокаде својом подршком, а сада, када је увидом у документацију утврђено да дипломе студената 2021/22 Архитетконског факултета могу бити доведене у питање, њега нигде нема.
У извештају ДРИ се наводи: "Неблаговремене поновне акредитације одређених ВШУ довеле су до неповезаних акредитационих циклуса, чиме је угрожена валидност свих студијских програма који се реализују у оквиру тих установа". Иако овде ДРИ наводи да одређено факултети БУ нису били предмет детаљне анализе, уводом у документацију НАТ-а видљиво је да чак 12 факултета у оквиру Београдског универзитета има евидентаран рад без акредитације установа и студијских програма.
Грађевински и Архитектонски факултет - иста зграда, исти рокови, потпуно различит исход
Архитектонски факултет Универзитета у Београду акредитацију установе добио је 9. јануара 2009. године, затим 9. априла 2014. године и потом тек 20. маја 2021. године. Према Закону о високом образовању који је важио до 2017. године, акредитација је имала рок важења од пет година, што значи да је прва акредитација истекла 9. јануара 2014. године. Нова је, међутим, издата тек 9. априла 2014. године, чиме је факултет већ тада радио без важеће акредитације око три месеца, у периоду када није постојао никакав ковид, ванредно стање или системски поремећај.
Други циклус акредитације Архитектонском факултету истекао је 9. априла 2021. године. Нова акредитација издата је тек 20. маја 2021. године, што значи да је и тада постојао период рада без акредитације од месец и једанаест дана. Управо у том интервалу, када Архитектонски факултет нема продужену акредитацију установе и студијских програма, 14. априла 2021. године, Сенат Универзитета у Београду расписао је конкурс за упис нове генерације студената.
У истој згради, у готово идентичном временском оквиру, Грађевински факултет је показао да закон може да се поштује. Његова акредитација из 2014. године издата је 28. марта 2014, а нова акредитација добијена је већ 11. марта 2021. године, дакле пре истека претходне и без иједног дана прекида у акредитационом циклусу, управо у јеку пандемије ковида. Ако је ковид био препрека, остаје необјашњиво зашто је био препрека само за Архитектонски, а не и за Грађевински факултет.
ВМШ Ћуприја у доба ковида: Закон испред свега, без изузетака
Још јаснији контраст види се на примеру Високе медицинске школе струковних студија у Ћуприји. Студијски програм медицинска сестра том факултету је акредитован 8. октобра 2020. године. Конкурс за упис у школску 2020/21. годину расписан је пре тог датума, али тај студијски програм није био понуђен кандидатима управо зато што у тренутку конкурса није имао важећу акредитацију.
Реч је о периоду најтежег таласа пандемије, када је медицинско особље било преко потребно. Ипак, закон је поштован, а упис одложен до стицања акредитације. Насупрот томе, Архитектонски факултет је у Београду уписао студенте на основу конкурса расписаног 14. априла 2021. године, иако тада није имао ни акредитацију установе ни акредитоване студијске програме. Тиме се отвара питање двоструких стандарда и селективне примене прописа.
Закључци Владе и наводни допис Министарства као оправдање које не даје гаранције
Универзитет у Београду у свом демантију налаза ДРИ позива се на закључке Владе Републике Србије донете током пандемије из 2020. и 2021. године, као и на наводни одговор Министарства просвете од 1. априла, којим се, према наводима БУ, потврђује да постојећа акредитација важи до окончања поступка по новом захтеву. Међутим, тај допис Министарства није јавно објављен, нити је доступан на сајту Министарства, НАТ-а или Универзитета у Београду.
Чак и увидом у закључке Владе, јасно је да се њима продужава рок за подношење захтева, али се нигде експлицитно не наводи да акредитација аутоматски важи након истека законског рока, нити да факултети имају право да расписују конкурс и уписују студенте без важеће акредитације, јер им нико не може гарантобвати да ће акредитацију добити. Другим речима, не постоји правна гаранција да ће захтев бити одобрен, нити да се период између истека старе и издавања нове акредитације може сматрати законитим за упис студената.
Према Закону о високом образовању Републике Србије, захтев за продужење акредитације подноси се најкасније годину дана пре истека важеће акредитације, што би у случају Архитектонског факултета значило да је крајњи рок био 9. април 2020. године. Ипак, Универзитет у Београду, на чијем је челу данас Владан Ђокић, некадашњи декан Архитектонског факултета, своју одбрану заснива на закључцима Владе Републике Србије донетим 28. маја 2020. и 11. фебруара 2021. године донетих након истека законског рока у коме је Архитектонски факултет већ морао да поднесе захтев за продужење акредитације.
А шта је са 2014. годином када ковида није било?
Посебно остаје без одговора питање како се оправдава рад Архитектонског факултета без акредитације 2014. године, у периоду када пандемије није било, а Владан Ђокић је био декан факултета.
Ако се за 2021. годину као објашњење нуди ковид, за 2014. такво оправдање не постоји. Тај податак директно доводи у питање наратив да су сви пропусти последица ванредних околности.
Зашто Ђокић избегава студенте?
У тренутку када су сви ови датуми, документи и примери постали јавни, изостанак ректора Владана Ђокића са студентског протеста у Новом Пазару 21. децембра делује као избегавање суочавања са питањима која се више не могу релативизовати. Студенти имају право да знају зашто је закон важио у Ћуприји и на Грађевинском факултету, а није на Архитектонском факултету, и зашто се Универзитет данас позива на документа која јавност не може да види?