Ректор Ђокић тихо руши студентски покрет?! Дошао на скуп, а прећутао угрожена права студената које показује ова документација
Није дошао на састанак са премијером Србије, али јесте на блокадерски скуп. На која питања ректор Владан Ђокић мора да одговори студентима?
Ректор Универзитета у Београду Владан Ђокић није се појавио на састанку са председником Владе Србије Ђуром Мацутом, на који су били позвани ректори, проректори и декани универзитета из Београда, Новог Сада, Ниша и Крагујевца. Само дан касније, ректор Ђокић појавио се на политичком скупу студената у блокади на Студентском тргу, где је давао изјаве и пружао јавну подршку протестима.
Овакав избор приоритета отвара озбиљна питања. Док изостаје са институционалног дијалога у коме се одлучује о финансирању, законитости рада и системским решењима у високом образовању, ректор се појављује на скуповима на којима студентима пружа политичку и симболичку подршку. Међутим, кључна питања која директно погађају правни статус њихових студија и диплома остају без одговора.
У светлу налаза Државне ревизорске институције ДРИ, демантија Универзитета у Београду и документације Националног акредитационог тела НАТ, намеће се пет питања на која ректор Ђокић дугује јасан и прецизан одговор студентима и јавности.
Где је допис Министарства просвете на који се позива Универзитет у Београду?
Универзитет у Београду у својим реаговањима позива се на закључке Владе Републике Србије из 2020. и 2021. године, као и на допис Министарства просвете којим се, како се тврди, потврђује да акредитација важи док траје поступак по захтеву за обнову, нарочито у условима пандемије ковида.
Међутим, тај допис Министарства никада није јавно објављен. Не налази се ни на сајту Министарства просвете, ни на сајту Националног акредитационог тела, нити на званичној страници Универзитета у Београду. Јавност нема увид у документ који се користи као кључни аргумент у оспоравању налаза ревизора.
Посебно је важно истаћи да је акредитација Архитектонског факултета истицала 9. априла 2021. године, док су закључци Владе доношени: први 28. маја 2020. а други 11. фебруара 2021. године , а законски рок за подношење захтева за обнову акредитације, према Закону о високом образовању био је најкасније годину дана пре истека, дакле рок је истекао 9. априла 2020. године.
Управо зато се поставља питање: да ли је захтев поднет у законском року и, ако јесте, зашто документација о томе није доступна јавности?
Ако је ковид изговор за 2021. годину, шта је оправдање за рад без акредитације 2014. године?
Ректор Ђокић и Универзитет у Београду као кључни разлог кашњења у акредитацијама током 2021. године наводе пандемију ковида. Међутим, документација Националног акредитационог тела показује да је Архитектонски факултет радио без акредитације и 2014. године, када ковида није било.
Акредитација добијена 9. јануара 2009. године важила је пет година. према тадашњем Закону о високом образовању, и истекла је 9. јануара 2014. године. Нова акредитација издата је тек 9. априла 2014. године, што значи да је факултет више од три месеца радио без важеће акредитације установе и студијских програма током 2014. године. У том периоду, декан Архитектонског факултета био је управо Владан Ђокић.
Ако пандемија није постојала 2014. године, а закон је и тада јасно прописивао обавезу благовременог подношења захтева, поставља се питање шта је тада био разлог рада без акредитације и зашто се тај период данас потпуно прећуткује?
Како је Грађевински факултет у истој згради поштовао закон, а Архитектонски није?
Посебно илустративан пример представља поређење Архитектонског и Грађевинског факултета, који се налазе у истој згради у Булевару краља Александра. Грађевински факултет добио је нову акредитацију 11. марта 2021. године, дакле пре истека претходне акредитације, и то у пуном јеку пандемије ковида.
За разлику од тога, Архитектонски факултет нову акредитацију добија тек 20. маја 2021. године, више од месец дана након истека претходне. То значи да ковид није био системска препрека за све факултете, јер су многи факултети у оквиру Београдског универзитета, али и широм Србије, успешно и на време обновили акредитације у истом периоду.
Ово поређење отвара питање селективне примене закона на које ректор Ђокић Мора да одговори првенствено својим тудентима, а затим у јавности.
Зашто је ВМШ у Ћуприји поштовала закон, а Архитектонски факултет уписивао без акредитације?
Висока медицинска школа струковних студија у Ћуприји суочила се са истеком акредитације студијског програма медицинска сестра током пандемије ковида. Упркос огромној потреби за медицинским кадром, ова установа није расписала конкурс за тај студијски програм док акредитација није обновљена, управо из разлога поштовања закона.
Насупрот томе, Сенат Универзитета у Београду расписао је конкурс 14. априла 2021. године, у тренутку када Архитектонски факултет, према подацима НАТ-а, није имао важећу акредитацију ни установе ни студијских програма. Студенти су уписани без икакве гаранције да ће акредитација бити накнадно добијена.
Ако је закон у Ћуприји морао да се поштује и по цену неуписивања студената, зашто за Архитектонски факултет важе другачија правила?
Може ли ректор Ђокић гарантовати да дипломе генерације 2021/22 неће бити угрожене?
Државна ревизорска институција у свом извештају упозорила је да неповезани акредитациони циклуси могу имати озбиљне последице по студенте, укључујући непризнавање положених испита, оспоравање издатих диплома, проблеме при наставку студија, нострификацији у иностранству и запошљавању.
Генерација студената 2021/22 на Архитектонском факултету, њих 302, уписана је на основу конкурса расписаног 14. априла 2021. године, у периоду када факултет није имао важећу акредитацију установе и студијских програма. То је чињеница потврђена документима НАТ-а и увидом у уписну документацију Архитектонског факултета.
Узимајући у обзир све ове дилеме, отворена питања и потенцијално озбиљне последице, питање које је кључно је:
Да ли ректор Владан Ђокић може јавно и правно да гарантује да ови студенти неће сносити последице и да њихове дипломе неће бити оспорене? Ако не може, зашто им се пружа политичка подршка на скуповима, али не и правна сигурност кроз транспарентно и законито управљање Универзитетом?
