Ректор Ђокић мора да одговори својим студентима: Да ли ће дипломе 2021/22 бити поништене после увида у ова документа Грађевинског факултета?
Поставља се питање, како је Грађевински факултет у доба ковид пандемије продужио акредитацију на време, а Архитектонски није?
Извештај Државне ревизорске институције (ДРИ) и увид у документацију Националног акредитационог тела (НАТ) отворили су питање законитости рада појединих факултета у периодима када акредитације нису биле благовремено обновљене. Увидом у НАТ-ов "Водич за студенте" уочава се да код чак 12 факултета у оквиру Београдског универзитета постоје евидентирани периоди рада без важеће акредитације, у периоду од једне до друге акредитације.
Иако се Београдски универзитет у својим реаговањима позива на ковид пандемију и административна кашњења државних органа, пример два факултета који се налазе у истој згради показује да се закон, очигледно, није за све примењиван једнако.
Грађевински и Архитектонски факултет деле исту адресу, исти универзитетски оквир и готово идентичне акредитационе циклусе. Ипак, док је Грађевински факултет успео да обезбеди континуитет акредитације и у доба ковида, Архитектонски факултет је у оба циклус акредитација и 2014. и 2021. године, ушао у период рада без важеће акредитације установе и студијских програма.
Ревизор је у извештају указао на опасности рада без важеће акредитације установа и студијских програма:
- Уколико високошколске установе обављају делатност високог образовања без важеће акредитације или уписују студенте на програме који нису акредитовани у складу са прописима, то може имати одређене последице по студенте, које се огледају у непризнавању положених испита или непризнавању издатих диплома. Даље, то може проузроковати одређене проблеме приликом наставка студија, нострификације диплома или запослења - констатовано је у извештају.
Архитектонски факултет - два прекида акредитације и рад у правном вакууму
Према званичним подацима НАТ-а, Архитектонски факултет је акредитације добијао 9. јануара 2009. године, затим 9. априла 2014. године и коначно 20. маја 2021. године. Прва акредитација је по тада важећем Закону о високом образовању важила тачно пет година, до 9. јануара 2014. године. Нова акредитација, међутим, није била издата на време, већ тек 9. априла 2014. године, што значи да је факултет у том периоду радио без важеће акредитације око три месеца, у годинама када ковид пандемија није постојала и не може бити никакво оправдање.
Други акредитациони циклус започет 9. априла 2014. године истекао је 9. априла 2021. године. Иако је Закон у високом образовању допуном закона 2017. продужио трајање акредитације на седам година, континуитет је морао бити обезбеђен благовременим подношењем захтева и доношењем решења пре истека важеће акредитације. То се, по свему судећи, није догодило. Архитектонски факултет је нову акредитацију добио тек 20. маја 2021. године, што значи да је у периоду од 9. априла до 20. маја 2021. поново радио без акредитације установе и студијских програма, овај пут у трајању од месец и једанаест дана.
Архитетконском факултету истекао рок за подношење захтева за акредитацију пре закључака Владе Србије
По Закону о високом образовању републике Србије, захтев за продужење акредитације подноси се најкасније годину дана пре истека важеће акредитације, што би у случају Архитектонског факултета значило да је крајњи рок био 9. април 2020. године. Ипак, Универзитет у Београду, на чијем је челу данас Владан Ђокић, некадашњи декан Архитектонског факултета, своју одбрану заснива на закључцима Владе Републике Србије донетим 28. маја 2020. и 11. фебруара 2021. године донетих након истека законског рока у коме је Архитектонски факултет већ морао да поднесе захтев за продужење акредитације.
Управо у том периоду, 14. априла 2021. године, Сенат Универзитета у Београду расписао је конкурс за упис нове генерације студената. У том тренутку Архитектонски факултет, према званичним документима НАТ-а, није имао важећу акредитацију.
Грађевински факултет - континуитет акредитације и поштовање закона у доба ковида
За разлику од Архитектонског, Грађевински факултет Универзитета у Београду током ковид пандемије имао ниједан прекид у акредитационом циклусу. Грађевински факултет је претходну акредитацију добио 28. марта 2014. године, а нову већ 11. марта 2021. године, усред ковид пандемије, дакле пре истека законског рока и без икаквог периода рада без акредитације.
Оно што овај пример чини посебно значајним јесте чињеница да је продужење акредитације Грађевинског факултета спроведено управо у јеку пандемије ковида. Ако је ковид заиста био непремостива препрека за благовремену акредитацију, логично је поставити питање како је Грађевински факултет, у истој згради и при истом универзитету, успео да испуни све законске услове на време?
Ковид као оправдање или селективни изговор?
Упоређивање ова два факултета доводи у питање тврдње да су прекиди у акредитацији последица искључиво административних кашњења и ванредних околности изазваних пандемијом. Грађевински факултет показује да је закон могао бити поштован и у условима ковида, док Архитектонски факултет у истом периоду улази у други акредитациони вакуум, баш у години када се уписује генерација 2021/22.
Одлуку да се студенти Архитектонског факултета уписују на основу конкурса расписаног у периоду када факултет по важећем Закону о високом обрзаовању није имао важећу акредитацију јесте проблематична, с обзиром да су многи други факултети и у оквиру истог, Београдског универзитета, али и са Универзитета у Новом Саду, Крагујевцу и Нишу обезбедили пун правни континуитет, јер су акредитације обезбедили на време, баш у периоду пандемије ковида 2020. и 2021. године.
Проблематичну одлуку да уписују студнте генерације 2021/22 још више продубљује пример Високе медицинске школе у Ћуприји, која је 2020. године одустала од уписа на студијски програм медицинска сестра, јер у то време нису имали акредитацију за овај студијски програм.
Двоструки стандарди у примени закона
Пример Грађевинског и Архитектонског факултета јасно показује да се не може говорити о општој немогућности спровођења акредитација у време ковида. Напротив, показује се да је закон за неке факултете важио, док за друге није, и то у готово идентичним временским и институционалним околностима.
