ШТА ЈЕ ТО АЗИЈСКИ ВЕК - Зелена економија и висока технологија као идеја водиља азијских "тигрова"
Крвна слика светске привреде највише зависи од снаге азијске - где је остатак света у односу на њих?
Азијски век предвиђена је доминација азијске политике и културе 21. века, под претпоставком да се одређени демографски и економски трендови наставе. Концепт азијског века паралелан је с карактеризацијом 19. века као веком британског царства, а 20. века као америчког века и Pax Совиетица-е (период мира под утицајем СССР-а). Студија Азијске развојне банке из 2011. открила је да би додатних три милијарде Азијата могли да уживају животни стандард сличан оном у Европи данас, а та регија би могла да испоручује преко половине глобалне производње до средине овог века.
Упозорила је, међутим, да азијски век није унапред предодређен на успех. Растућа важност и нагласак на јединство у Азији, као и сазревање и прогресивни односи међу земљама у тој регији додатно треба да учврсте такву пројекцију.
МОНСТРУОЗНИ ГРАЂАНСКИ РАТ ОДНОСИ СВЕ ВИШЕ ЖИВОТА: Чак ни хорор у Карабаху не може да се пореди с њим
НАУЧНИЦИ ОТКРИЛИ "УБИЦУ КОРОНЕ"? Иновативно средство потребно је ушприцати једном седмично!
ЕВРОПА У ВЕЛИКОМ ПРОБЛЕМУ ЗБОГ КОРОНЕ: Стари континент паралисан, ситуација претећа
Азија је већину историје људске цивилизације била главна покретачка снага светске економије. Тада су у 19. веку западне економије, подстакнуте Индустријском револуцијом, преузеле примат. Педесетих година XX века Азија, у којој живи више од половине светског становништва, је придонела са мање од 20 одсто глобалне производње. Током последњих неколико деценија говори се о Азији која је поново преузела прво место као покретач глобалног привредног раста. Азијске економије на путу су да постану веће од остатка света заједно у 2020. години, у смислу паритета куповне моћи (PPP). Много тога "отпада" на растућу средњу класу континента.
У Азији, у којој и даље живи више од половине светског становништва, ускоро ће постати дом половине средње класе света. Пре су компаније углавном користиле континент као средиште за јефтину производњу, а затим продају на другим местима. Сада корпорације чине све да повећају приходе у регији - како расту приходи и животни стандард, тако расте и потражња за трајном робом, попут луксузне робе и аутомобила.
Кад људи расправљају о азијском веку, Кина и Индија се спомињу прве. Кина је већ сада већа привреда од Сједињених Држава, чинећи 19 одсто глобалне производње у 2019. години. Очекује се да ће Народна Република срушити превагу Сједињених Држава у бруто домаћем производу (БДП) током следеће деценије. Индија, која тренутно заузима пето место на лествици БДП-а (тачније његове вредности), такође дише за вратом Сједињеним Државама. Британска банка "Стандард Chartered" верује да ће Индија и Кина прескочити амерички БДП до 2030. године, и додатно предвиђа да ће десет највећих светских економија до тада углавном чинити тренутна тржишта у развоју. Стручњаци често забораве да спомену како је азијска привреда више од Кине и Индије.
Остале земље које су се брзо прошириле укључују Индонезију, за коју се предвиђа да ће до 2023. постати шеста највећа светска привреда, а следе је Вијетнам, Филипини и Бангладеш. Не слажу се сви да би 21. век требало описивати као припадност Азији. Критичари спомињу слабости многих њених привреда, укључујући Пакистан и Северну Кореју, заједно с напетостима и очитим недостатком сарадње међу државама. Затим је овде важно напоменути и успоравање привредног раста Кине и Индије. Скептици указују на недавне застоје као још један разлог зашто ниједну од тих привреда не треба дефинисати као модел за земље у развоју.
Кинески председник Си Ђинпинг недавно је изложио кинеску визију азијске цивилизације у другој половини овог века и касније. Свој је план открио на 75. Генералној скупштини Уједињених нацијаа (УНГА) 23. септембра. Ксијев говор подсетио је на онај америчког председника Харија С. Трумана који је најавио у свом наступном обраћању 20. јануара 1949. Четири тачке за глобалну доминацију Сједињених Држава на политичком, привредном и интелектуалном пољу. План цивилизације кинеског председника у "азијском веку" у потпуној је супротности с идејама Самјуела П. Хантингтона приказаним у његовом славном есеју "Сукоб цивилизација". Сијев нацрт за цивилизацију је материјална културна еволуција и помирљив је, а не сукобљен. Наликује на расположење цивилизације које је предложио амерички антрополог Лесли А. Вајт. Вајт је предложио два темељна закона цивилизацијске/културне еволуције у свом чланку из 1943. године "Енергија и еволуција културе".
Написао је: "Први закон културног развоја: Уз остале једнаке услове, степен културног развоја директно зависи од количине енергије која се годишње искористи и стави у функцију (рад). Други закон културног развоја: У осталим околностима, степен културног развоја директно зависи од ефикасности технолошких средстава која искоришћену енергију стављају у функцију (рад)." Наставио је: "Култура се развија када се повећа количина енергије коју човек годишње искористи по глави становника или се повећа ефикасност технолошких средстава за рад те енергије; или, како се истовремено повећавају оба фактора."
Ако се пажљиво размотри трећа тачка Сијева говора, Вајтова идеја о цивилизацији одјекнула је у његовој пројекцији исте на плану азијског века. Си је рекао да би "човечанство требало да покрене зелену револуцију и брже ствара зелени начин развоја и живота, чувати околину и чинити Мајку Земљу бољим местом за живот свих. Циљ нам је да постигнемо врхунац емисије ЦО2 пре 2030. и достигнемо неутралност од коришћења фосилних горива пре 2060. Позивамо све земље да следе иновативни, координисани, зелени и отворени развој за све, искористе историјске шансе које пружа нова фаза научне и технолошке револуције и индустријске трансформације, да се постигне зелени опоравак светске економије у време након Ковида, и тако створи снажна сила која покреће одрживи развој." Чини се да је кинески челник свестан да је енергија била главна сила која покреће људску цивилизацију, од времена када се Хомо сапиенс први пут појавио на планети, па све до изума мотора с унутрашњим сагоревањем. Кинези су свесни да се британски колонијализам проширио након изума парне машине као појачаног енергетског утрошка по глави становника и како се технологија развијала у складу с политичким плановима. Америчка цивилизација расла је и живела на фосилним горивима, да би почела посустајати чим се почело говорити о алтернативним изворима енергије. Сада Кинези виде себе као предводнике азијске цивилизације која ће се темељити на зеленој енергији.
Испрва се то може чинити чудним, но подаци поткрепљују овај тренд. Према подацима Светске банке, величина кинеске привреде 1980. износила је 191,15 милијарди америчких долара, а након 39 година досегла је 14,34 билиона америчких долара у 2019. У међувремену су се кинески обрасци потрошње енергије променили: 1990. главни енергент је био угаљ (76,2 одсто), сирова нафта (16,6 одсто), природни гас (2,1 одсто) и обновљиви извори (5,1 одсто). До 2018. године то је изледало овако: угаљ 59 одсто, сирова нафта 18,9 одсто, природни гас 7,8 одсто и обновљиви извори 14,3 одсто. Неки економисти предвиђају да ће до 2025. кинеска потрошња обновљиве енергије достићи 20 одсто. Стога је кинески фокус на повећању годишњег искоришћавања енергије по становнику и планирању будућег квалитета потрошње енергије. Ако се све ово догоди, азијским веком доминираће енергија независна о фосилним горивима и биће познат као "зелени век". Американци сматрају Русију, Иран и Кину својим главним противницима. Међутим, главна претња Американцима је изнутра. Примарни непријатељ америчке глобалне важности у будућности биће њихова енергетска политика утемељена на фосилним горивима. Западна ће цивилизација дефинитивно пропасти уколико не буде могла да одржи постојећи енергетски систем по глави становника годишње, не из фосилних горива већ из чисте енергије.
Азијски ће век уједно морати да буде век иновација и високе технологије. Овде није важна територијална величина. Усред геополитичких напетости између Кине и Сједињених Држава, Сингапур се појављује као ново средиште за кинеске технолошке дивове, недавним најавама БајтДенса и Тенсента о томе да град-држава постане њихово регионално средиште. Док Кина свој фокус преусмерава на дугорочни развој земље, улога Сингапура биће пресудна у комбиновању изворних кинеских технологија са западним технологијама. Осим што ће бити одскочна даска за кинеске технологије, Сингапур би могао да се позиционира као средиште Удружења држава југоисточне Азије. Према "Ецономист Intelligence Унит", регион АСЕАН има потенцијал да створи највеће подручје слободне трговине на свету, надовезујући се на иновације и дигиталне технологије како би додала процењених билион америчких долара на регионални бруто домаћи производ. Често смо чули да је овај век азијски век. Упркос Ковид-19, Азија још увек пуно обећава. Кључно је подржати важност Азије и разумети њену сложеност у светлу различитих култура и прописа, али и следити те трендове како би Европа и даље била на мапи светског развоја.