ДИПЛОМАТИЈА НА КИНЕСКИ НАЧИН: Где је "половина пута" између Кине и других моћних земаља?
Кинеска спољна политика биће у наредном периоду на озбиљном испиту у односима према САД, ЕУ, Аустралији, Индији
Од почетка 2020. године, Кина је, такозваном "дипломатијом маски", изразила подршку другим земљама и представила се као пример успеха у борби против COVID-19. Међутим, кинеска агресивна реторика, на пример, против земаља које блокирају Хуавеијеву партиципацију у 5Г, погоршале су имиџ Кине.
Због пандемије, одложени су неки глобални састанци који су могли бити шанса за Кину да побољша свој међународни положај, укључујући оне са ЕУ и државама чланицама. Тренутно су највећи изазови за Кину у њеној спољној политици, уз ривалство са Сједињеним Државама, односи с три кључна партнера: ЕУ, која наступа и као економски партнер Сједињених Држава, Аустралијом с којом је Кина у блиским економским односима и Индијом због напетог граничног спора и претње оружаним сукобом.
Викенд који се не пропушта – Врхунски фудбал и никад јачи бонус за клађење (предлози и типови)
ДА ЛИ ЈЕ БЕЗБЕДНО ПУТОВАТИ САДА? Огласила се СЗО - ово су ствари које МОРАТЕ ЗНАТИ ако желите излазити ван земље
ЦРНЕ СЛУТЊЕ СЕ ОБИСТИНИЛЕ: Италија поново у загрљају коронавируса, рекордан број новооболелих
Супарништво између Сједињених Држава и Кине надилази чисто економска питања. У септембру су Сједињене Државе запретиле санкцијама америчким и страним компанијама које су кинеским субјектима продавале одређене компоненте у сектору високе технологије. С обзиром на ослањање кинеског сектора на инострану високу технологију, као нпр. компаније попут Хуавеија, која увози полупроводнике, виделе су да им прети кинеска глобална експанзија. Још један елемент притиска на Кину била је најављена америчка забрана ТикТок-а и ВиЧет-а - популарних апликација које такође одржавају контакте између дијаспоре и Кине.
Трампова администрација најавила је да неће забранити ТикТок након што је постигнут договор да већински пакет акција купи амерички Оракл. Вашингтон је такође нагласио своју одлучност у одбрани Тајвана и оглушио се о кинеска упозорења настављајући војне маневре, продужавајући тиме своју традиционално империјалистичку политику када говоримо о Далеком истоку.
Такође је проблематично све веће нестрпљење у Европској унији од 2019. године због недовољног отварања тржишта у Кини и ограничења у раду европских компанија у тој земљи. Посебан састанак челника ЕУ и Кине у септембру посвећен делимично споразуму о улагању (2019. године стране су се договориле да ће преговори завршити 2020. године), као и посетама кинеског министра спољних послова Ванг Јиа и члана Политбироа Јанг Ђичија Европи завршио је без успеха. Штавише, у складу са препорукама Европске комисије, Француска, Естонија и Пољска промениле су своје 5Г прописе како би практично избациле Хуавеји из игре.
На бази немачког предлога, Комисија и Европски парламент такође су се договорили о увођењу надзора извоза технологија с двоструком наменом, што ће омогућити блокирање, на пример, лиценци за кинеске компаније. ЕУ такође све чешће спомиње кинеску политику по питањима као што су Хонг Конг или кршење права ујгурске мањине у Ксинђиангу као препреке сарадњи, укључујући закључивање уговора о улагању. Јачање односа с Тајваном, које су предложили Европски парламент и неке државе чланице (Чешка, Немачка), у Кини се доживљава као акција која није у складу с "политиком једне Кине", што је један од темеља спољне политике земље.
Односи с Аустралијом све су већи изазов за Кину. Погоршање односа повезано је с оптужбама аустралијских власти за кинеско мешање у политичка питања, попут наводних манипулација на парламентарним изборима. У јуну је аустралијска влада такође пооштрила закон о улагањима која се односе на кинеске ентитете, а у августу је блокирала преузимање прехрамбеног концерна. У септембру су безбедносне службе претраживале домове новинара кинеске државне агенције Ксинхуа у Аустралији и истраживале покушаје кинеских дипломата да утичу на одлуке политичара Лабуристичке странке. Те акције угрожавају повољан положај Кине у односима с Аустралијом, а потоњу су подстакле на јачање сарадње са Сједињеним Државама.
Погоршање сукоба с Индијом, који се у септембру поново претворио у сукобе на спорној граници на Хималајима, поново је довело до изазова кинеским властима. Као одговор на насиље, индијске власти забраниле су употребу неколико десетина кинеских интернет апликација и интензивирале сарадњу са Сједињеним Државама посредством групе "Квад". Овај сукоб не само да је подстакао америчко-индијску сарадњу, супротно кинеским циљевима и довео до погоршања пословних прилика за кинеске компаније, већ је и поткопао кинеску националистичку политику, која наглашава њено право на спорна подручја.
Кинеске власти покушавају да представе неуспехе у спољној политици као резултат америчких акција произашлих из дуге председничке предизборне кампање у САД, а не погрешних поступака кинеске дипломатије. Да би приволели друштво и страначки апарат себи, власти су ојачале своју антизападну реторику. У септембру је Кси Ђинпинг најавио - позивајући се изричито на Сједињене Државе, али индиректно и на ЕУ и друге) – како никада неће допустити фалсификовање историје Кинеске комунистичке партије, предлоге да Кина одбаци социјализам, стварање поделе између Кинеза и странке и покушаје утицаја на промене у смеровима кинеског развоја. Као одговор на америчка ограничења на ТикТок, Кина је ограничила извоз технологије и на темељу тога одбила Ораклову понуду за куповину популарне апликације. Кинеске власти такође су увеле ембарго на увоз одређених врста угља из Аустралије и протерале акредитоване аустралијске новинаре из земље. Службено, Кинези покушавају да не ескалирају сукоб с Индијом, али настављају да шире пограничну војну инфраструктуру.
Суочена с спољнополитичким неуспесима, Кина такође покушава да побољша свој имиџ на другим форумима. Пример су изјаве које је Кси дао током свог говора на 75. заседању Генералне скупштине УН-а, укључујући план за постизање климатске неутралности до 2060. Кина такође наглашава своју преданост мултилатерализму, укључујући мултилатералну сарадњу у приступу вакцини против коронавируса и чланство у иницијативи COVAX путем Светске здравствене организације. Ове најаве треба читати као посвећеност у покушају отопљавања односа с ЕУ и представљање Кине као земље која спроводи одговорнију пандемијску политику од Сједињених Држава што, руку на срце, и није тешко остварити. Побољшање имиџа Кине такође је циљ њене Глобалне иницијативе о сигурности података, најављене у септембру и упућене другим земљама.
Реакција кинеских власти на изазове у спољној политици указује на то да не намеравају да промене свој приступ помирењу. Може се очекивати наставак надметања са Сједињеним Државама и другим западним земљама, које се користи за мобилизацију друштва и апарата Комунистичке партије за одржавање унутрашње стабилности. Кина ће такође тежити ближој сарадњи са нелибералним земљама попут Русије и Ирана или онима који су заинтересовани за изградњу противтеже Американцима, попут Србије, Мађарске или Пакистана. Недостатак помирљивог става Кине значиће стога континуитет негативне реторике према америчким партнерима, а у случају службених контаката с Тајваном или блокирања Хуавеијевог суделовања у 5Г, такође и специфичне акције Кине. Може се очекивати притвор грађана тих земаља у Кини или бирократска ограничења њихових компанија које тамо послују.
