Само 15.000 руских војника у симулацији доводи НАТО до "егзистенцијалне кризе": Руси без директне инвазије контролишу кључне стратешке тачке

Симулација напада, коју су спровели стручњаци, дала је узнемирујући резултат и изазвала узбуну чак и у САД. Како пише немачки Welt, највероватније ће бити и тема дискусије на Минхенској безбедносној конференцији која почиње данас.

Главни резултат симулације: Са само 15.000 војника, Руси би могли да гурну НАТО у егзистенцијалну кризу.

Сложену симулацију спровео је немачки лист Welt у сарадњи са Немачким центром за ратне игре на Универзитету Бундесвера у Хамбургу.

Неколико познатих стручњака и политичара преузело је улоге Русије и разних земаља ЕУ и НАТО, симулирајући постепену ескалацију.

Аустријски војни стручњак Франц-Стефан Гади преузео је улогу руског начелника Генералштаба у ратној игри и развио планове напада.

Гади је објаснио како би ограничени руски контингент могао да матира западни војни савез, у симулираном сукобу који би се одиграо ове године.

- У овом сценарију, прекид ватре у Украјини би био успостављен лета 2026. године, што би Русији дало неколико месеци да попуни, преобучи и прерасподели своје трупе. Иако је прекид ватре у Украјини крхак, Русији више нису потребне све њене трупе на фронту - рекао је стручњак.

Према сценарију симулације, Владимир Путин би искористио хуманитарну кризу у Калињинграду, и затим напао Литванију како би отворио хуманитарни коридор и окупирали стратешки важан град Маријамполе.

У симулацији, САД се не позивају одмах на клаузулу о колективној одбрани НАТО-а, а и Немачка такође оклева. Пољска мобилише своје оружане снаге, али не интервенише војно. Руски дронови и мине блокирају кључне транспортне руте, спречавајући НАТО трупе да интервенишу на терену.

Према таквом сценарију, са само неколико хиљада војника, Русија је онемогућила деловање НАТО и окупирала делове територије балтичких држава.

- Да би постигла своје војне циљеве на Балтику, Русија не мора да изврши инвазију на Литванију, Летонију или Естонију. Може да успостави такозвану контролу ватре из Белорусије и Калињинграда. То значи да се најважније стратешке позиције бомбардују ракетним бацачима, артиљеријом и дроновима, одвраћајући противника од интервенције. За то Русији није потребан "ниједан војник" на Балтику - објаснио је Гади.

Међутим, главни проблем за Запад нису војне способности Русије, већ сопствени одговор.

У овом сценарију, Американци не пристају да војно интервенишу и бране територију НАТО својим снагама у првих 48 сати. То значи да је притисак да се помогне балтичким државама искључиво на Европи.

У симулацији, ни Немачка ни Пољска не одлучују да пруже војну подршку Литванији, чланици НАТО-а и ЕУ.

- Руски ратни циљ на Балтику је да дискредитује НАТО. Русија ставља Берлин и Варшаву у дилему: "Да ли заиста желите да ризикујете своје трупе и велике губитке, да бисте заштитили Балтик" - каже Гади.

Након симулације, стручњак се пита да ли би Немачка заиста била спремна и имала храбрости да брани Балтик, и наводи да би то била "изузетно тешка одлука" за немачко руководство.

Последице по НАТО и ЕУ биле би разорне, каже Гади, и објашњава како би Руси размишљали:

- Руски ратни циљ на Балтику је да дискредитује НАТО као савез и да ослаби Европску унију. А то се може постићи веродостојним демонстрирањем да НАТО и друге земље ЕУ не могу много да ураде ако Русија у суштини каже: Одсецамо Балтик од остатка Европе.

Франц-Стефан Гади је аустријски војни аналитичар. Спроводио је истраживања, између осталих институција, у Британском међународном институту за стратешке студије (IISS) и саветује клијенте о питањима безбедности и одбране преко своје компаније. Његове анализе се редовно појављују у новинама као што су британски "Финанциал Тимес" и амерички "Wall Стреет Јоурнал".

Извор: Србија Данас/Welt/Билд