Да ли је православним верницима ЗАБРАЊЕНО да ките јелку? Ево шта каже ЦРКВА - Многи тврде да је то страшан ГРЕХ

Како се ближе новогодишњи и божићни празници, поново се отвара исто питање: да ли православни верници треба да ките јелку или да се, у складу са традицијом, украшава само бадњак? 

Ова дилема из године у годину изазива расправе, а многи се питају шта заправо каже црква и шта прописују обичаји.

Према српској православној традицији, уочи Божића уноси се и кити бадњак, обично млади храст. У католичким домовима, међутим, одавно је укорењен обичај кићења јелке, зимзеленог дрвета које представља вечни живот и наду, а које се поставља пре Божића и остаје током празника.

Оно што многи не знају јесте да Православна црква не забрањује кићење јелке. 

Напротив, бадњак и јелка носе сличну симболику: постојаност, живот и радост поводом рођења Христа. Разлика потиче пре свега из историјских и географских околности. У западним земљама зимзелена стабла била су доступнија у тренутку када се обичај формирао, док су Срби вековима користили храст, па се бадњак природно наметнуо као централни симбол Божића.

У савременој пракси, међутим, границе се све чешће преплићу. 

Није реткост да православне породице ките јелку, многе тек након што прође католички Божић и то најчешће поводом Нове године. Јелка је током времена постала део и наше културне традиције, пре свега зато што је чин украшавања дрвца постао извор велике радости, посебно најмлађима, који у њему виде увод у празнично расположење, поклоне и породична окупљања.

Стручњаци за обичаје истичу да је најважније задржати суштину, а то је дух заједништва, топлина дома и поштовање празника. 

Било да се у дому налази јелка, бадњак или оба симбола, оно што се рачуна јесте веровање, радост и мир који празници доносе.