Da li je pravoslavnim vernicima ZABRANJENO da kite jelku? Evo šta kaže CRKVA - Mnogi tvrde da je to strašan GREH
Iako postoje oni koji tvrde da je kićenje jelke greh u slučaju da ste pravoslavni vernik, situacija nije baš takva.
Kako se bliže novogodišnji i božićni praznici, ponovo se otvara isto pitanje: da li pravoslavni vernici treba da kite jelku ili da se, u skladu sa tradicijom, ukrašava samo badnjak?
Ova dilema iz godine u godinu izaziva rasprave, a mnogi se pitaju šta zapravo kaže crkva i šta propisuju običaji.
Prema srpskoj pravoslavnoj tradiciji, uoči Božića unosi se i kiti badnjak, obično mladi hrast. U katoličkim domovima, međutim, odavno je ukorenjen običaj kićenja jelke, zimzelenog drveta koje predstavlja večni život i nadu, a koje se postavlja pre Božića i ostaje tokom praznika.
Ono što mnogi ne znaju jeste da Pravoslavna crkva ne zabranjuje kićenje jelke.
Naprotiv, badnjak i jelka nose sličnu simboliku: postojanost, život i radost povodom rođenja Hrista. Razlika potiče pre svega iz istorijskih i geografskih okolnosti. U zapadnim zemljama zimzelena stabla bila su dostupnija u trenutku kada se običaj formirao, dok su Srbi vekovima koristili hrast, pa se badnjak prirodno nametnuo kao centralni simbol Božića.
U savremenoj praksi, međutim, granice se sve češće prepliću.
Nije retkost da pravoslavne porodice kite jelku, mnoge tek nakon što prođe katolički Božić i to najčešće povodom Nove godine. Jelka je tokom vremena postala deo i naše kulturne tradicije, pre svega zato što je čin ukrašavanja drvca postao izvor velike radosti, posebno najmlađima, koji u njemu vide uvod u praznično raspoloženje, poklone i porodična okupljanja.
Stručnjaci za običaje ističu da je najvažnije zadržati suštinu, a to je duh zajedništva, toplina doma i poštovanje praznika.
Bilo da se u domu nalazi jelka, badnjak ili oba simbola, ono što se računa jeste verovanje, radost i mir koji praznici donose.
