Јутарњи ОБИЧАЈ за НИКОЉДАН који се никада не прескаче - куће које га поштују имају ЗАШТИТУ Светог Николе, верује се да брише невоље и привлачи срећу
Никољдан, 19. децембра, не почиње богатом трпезом, већ тишином, молитвом и добрим делом. По народном веровању, оно што се уради у првим јутарњим сатима овог великог празника одређује каква ће бити година пред домаћином – мирна или немирна, благословена или оптерећена бригама.
Свети Никола, заштитник деце, сиромашних, путника и морепловаца, у народу је познат као светац који никада није окретао главу од невоље другога. Зато се верује да се баш на Никољдан, још пре изласка сунца, чине дела која „отварају врата“ срећи, здрављу и слози у дому.
Према старом обичају, јутро на Никољдан започиње умивањем чистом водом, уз тиху молитву или кратку захвалност Светом Николи. У многим кућама прво се пали свећа – симбол светлости која растерује таму и невоље – и оставља да гори макар неколико минута у тишини.
Посебан значај има даривање деце. У чизмице или на сто остављају се ситни дарови: слаткиши, воће, ораси или суво воће. Верује се да радост детета на Никољдан доноси радост и кући током целе године. У домовима где има потребе, обичај налаже да се помоћ најпре понуди онима који имају најмање – јер Свети Никола је био велики доброчинитељ и заштитник сиромашних.
Јутро је посвећено и припреми славе: кува се жито, припрема се славски колач, вино и свећа. Све се ради смирено, без свађе и тешких речи, јер се верује да свака изговорена реч тог дана има већу тежину него иначе.
У многим крајевима Србије задржао се и обичај милостиње – давања хране, новца или посне трпезе онима којима је помоћ потребна. Народ верује да се на Никољдан „невоља брише добрим делом“, а срећа се враћа вишеструко.
Никољдан је посна слава, али богата духом. Куће које поштују јутарње обичаје, верује се, имају заштиту Светог Николе током целе године – у здрављу, миру и слози.
