Jutarnji OBIČAJ za NIKOLJDAN koji se nikada ne preskače - kuće koje ga poštuju imaju ZAŠTITU Svetog Nikole, veruje se da briše nevolje i privlači sreću
Nikoljdan, 19. decembra, ne počinje bogatom trpezom, već tišinom, molitvom i dobrim delom. Po narodnom verovanju, ono što se uradi u prvim jutarnjim satima ovog velikog praznika određuje kakva će biti godina pred domaćinom – mirna ili nemirna, blagoslovena ili opterećena brigama.
Sveti Nikola, zaštitnik dece, siromašnih, putnika i moreplovaca, u narodu je poznat kao svetac koji nikada nije okretao glavu od nevolje drugoga. Zato se veruje da se baš na Nikoljdan, još pre izlaska sunca, čine dela koja „otvaraju vrata“ sreći, zdravlju i slozi u domu.
Prema starom običaju, jutro na Nikoljdan započinje umivanjem čistom vodom, uz tihu molitvu ili kratku zahvalnost Svetom Nikoli. U mnogim kućama prvo se pali sveća – simbol svetlosti koja rasteruje tamu i nevolje – i ostavlja da gori makar nekoliko minuta u tišini.
Poseban značaj ima darivanje dece. U čizmice ili na sto ostavljaju se sitni darovi: slatkiši, voće, orasi ili suvo voće. Veruje se da radost deteta na Nikoljdan donosi radost i kući tokom cele godine. U domovima gde ima potrebe, običaj nalaže da se pomoć najpre ponudi onima koji imaju najmanje – jer Sveti Nikola je bio veliki dobročinitelj i zaštitnik siromašnih.
Jutro je posvećeno i pripremi slave: kuva se žito, priprema se slavski kolač, vino i sveća. Sve se radi smireno, bez svađe i teških reči, jer se veruje da svaka izgovorena reč tog dana ima veću težinu nego inače.
U mnogim krajevima Srbije zadržao se i običaj milostinje – davanja hrane, novca ili posne trpeze onima kojima je pomoć potrebna. Narod veruje da se na Nikoljdan „nevolja briše dobrim delom“, a sreća se vraća višestruko.
Nikoljdan je posna slava, ali bogata duhom. Kuće koje poštuju jutarnje običaje, veruje se, imaju zaštitu Svetog Nikole tokom cele godine – u zdravlju, miru i slozi.
