Данас почиње ГОСПОЈИНСКИ ПОСТ који жене посебно треба да испоштују - важи за НАЈСТРОЖИ и НАЈКРАЋИ, а ево која правила НЕ СМЕЈУ да се КРШЕ ни под којим условима
Траје од 14. до 28. августа, а по ригидности долази одмах после Васкршњег поста
Православним верницима данас започиње Госпојински или Богородичин пост, који ће трајати четрнаест дана, све до празника Успења Пресвете Богородице.
Госпојински пост увек почиње 14. августа, на дан Светих мученика Макавеја, а претходи великом хришћанском празнику Успењу пресвете Богородице, познатијем као Велика Госпојина, који се прославља 28. августа. Потоњи празник познат је као празник мајки и деце и тада би посебно жене требло да се причесте.
Пост је установљен у част Пресвете Богородице.
"Некада децу морате да кажњавате": Отац Предраг Поповић одржао ВАЖНУ ЛЕКЦИЈУ родитељима, да би васпитавали децу морају и они да се ПРОМЕНЕ
"Ја сам прави верник, не једем месо!" Свештеник открива у чему је КРУЦИЈАЛНА РАЗЛИКА између ПОСТА и ВЕГЕТАРИЈАНСТВА, али и када начин исхране постаје ГРЕХ
Госпојински или Богородичин пост траје од 14. до 28. августа, а по строгости долази одмах после Васкршњег поста. Увек почиње на Свете Макавеје и траје 14 дана, завршавајући се закључно са празником Успења Пресвете Богородице.
Овај пост је карактеристићан по својој строгоћи - пости се на води, осим суботом и недељом, када се дозвољава употреба уља и вина у прехрани, као и на празник Преображења Господњег, када се може јести и риба.
Црква Христова је установила овај пост по примеру Пресвете Богородице, која је време пре упокојења проводила у сталном посту и молитви. Први пут се спомиње у списима Теодора Студита, 826. године, а коначно је утврђен на Цариградском сабору 1166, у време Патријарха Луке Хрисоверга и цара Манојла И Комнина.
Треба знати да пост не значи да треба да умртвљујемо своје тело, него своје страсти. Овај подвих не значи да се само уздржавамо од мрсне хране, већ у првој линији то је одрицање од злочестивих мисли, жеља и дела. Телесни пост је свакако неопходно помоћно средство за успешну борбу против страсти, нарочито против гордости која се сматра кореном сваког даљег зла.
Тело које у греху има заједничко учешће са душом, треба са њом у и врлинама да има учешћа. Стваран пост је у првој линији уздржавање од сваке похоте. Без духовног поста, кажу оци, сам телесни пост Бог не прихвата. Пост има у првом реду духовни смисао и он је органски повезан са целокупним духовним животом.
Свети Јован Златоусти пита:
- Кажеш да постиш. Увери ме у то својим делима. А која су то дела? Ако видиш сиромаха, удели му милостињу. Ако се нађеш са непријатељем својим, измири се с њим. Видиш ли на улици неко лепо лице, одврати свој поглед од њега. Дакле, не само да постиш стомаком, већ и очима и слухом, и рукама и ногама и свим удовима тела.
- Руке нека посте уздржавајући се од сваке грамзивости и крађе. Ноге нека посте тако што неће ходити путевима греха. Очи нека посте тако што страсно неће посматрати лепа лица нити у зависти гледати на добра других људи. Кажеш да не једеш месо?! Али, чувај се да не гуташ похотљиво очима оно што видиш око себе. Пости и слухом својим не слушајући оговарања и сплетке. Устима и језиком својим пости и уздржавај се од ружних речи и шала. Каква нам је корист ако не једемо месо и рибу, а уједамо и прождиремо своје ближње.
Верници посте како би прочистили своју душу и пронашли смирење, али се ослободили и лоших навика које негативно утичу на њихов живот. Циљ поста су унутрашњи мир и молитва, а као награду верници узимају причешће за спасење и чишћење душе и тела. Пост је посвећен Богородици, а верује се да је посебно важан за жене и мајке, њихов мир и радост и причешће на празник Велике Госпојине.
Госпојински пост православни верници окончавају Светим Причешћем на празник Богородичиног Успења.