Омиљено летовалиште Срба има бизарно правило: Народ у чуду због понуде агенције - Да ли бисте уплатили одмор овде?

Док грађани Србије прелиставају понуде туристичких агенција у потрази за идеалним летовањем, један детаљ у опису луксузног хотела са пет звездица у монденском турском летовалишту Бодруму привукао је велику пажњу јавности. 

Наиме, на званичном сајту једне познате домаће агенције, у одељку "важне напомене" за поменути хотел, јасно стоји истакнута реченица: "У хотелу није дозвољен боравак само мушких особа у истој смештајној јединици."

Ова клаузула практично значи да двојица другова, браћа, отац и син, или било која два мушкарца не могу заједно резервисати стандардну двокреветну собу у овом објекту, док за жене таква забрана – не постоји.

Систем који унапред дискриминише

Оваква пракса отвара озбиљно питање о хомофобији и кршењу основних људских права у савременом туризму. Постављањем оваквих услова, хотелски менаџменти шаљу јасну поруку да су истополни парови или групе мушкараца непожељни, свесно их стављајући у подређен положај у односу на женске или мешовите парове. Узимајући у обзир да се за женско друштво не траже никакве посебне потврде нити им се брани заједнички смештај, очигледно је да се иза свега крије ригидан став који има корен у предрасудама и хомофобији, где се само мушко друштво посматра кроз призму неприхватљивог или сумњивог.

Са друге стране, поставља се и питање одговорности домаћих туристичких агенција. Иако оне функционишу као посредници и законски су у обавези да пренесу све напомене и услове које инострани хотел намеће како путници не би били одбијени на самој рецепцији, у јавности се оправдано отвара дебата о томе да ли би домаће агенције уопште смеле да уврштавају у своје понуде објекте који отворено дискриминишу људе на основу пола и сексуалне оријентације.

Између скривених предрасуда и "политике хотела" да ли се заправо крије хомофобија? 

Из туристичких кругова прећутно се зна да ово правило није измишљотина домаћих агенција, већ вишегодишња пракса појединих хотела у Турској, али и у неким другим популарним летовалиштима попут Египта или Туниса.

Угоститељи и менаџменти који примењују ову политику најчешће се правдају "превенцијом инцидената и очувањем породичне атмосфере". Према њиховим ригидним правилима, групама младих мушкараца се унутар хотела често унапред приписује склоност ка буци, претераном конзумирању алкохола или изазивању нереда. Такође, поједини хотели теже одржавању строго дефинисаног баланса међу половима како објекат не би добио репутацију "момачког клуба".

Ипак, критичари оваквог пословања с правом истичу да је овакво генерализовање потпуно недопустиво. Кажњавати све мушкарце унапред, под претпоставком да њихово присуство угрожава "породичне вредности" или мир у хотелу, представља школски пример дискриминације иза које се прећутно крије хомофобија. Док год светски туризам буде толерисао правила по којима два мушкарца не могу да добију исту собу само због свог пола, право на слободно путовање и једнак третман остаће ускраћено за значајан број људи, а профит ће, по свему судећи, остати испред основних људских права.