Рођен на Васкрс, а донео свету смрт: Мрачно детињство, изгубљена вера и уздизање највећег злочинца 20. века

Адолф Хитлер – име које и данас изазива језу и нелагодност – рођен је 20. априла 1889. године у аустријском месту Браунау ам Inn, на Ускршњу суботу, у пола шест поподне. Парадокс судбине да је рођен на дан који симболизује нови живот и васкрсење, а оставио је траг у историји као човек који је свету донео разарање, смрт и мржњу.

Одрастање Адолфа Хитлера било је далеко од идиличног. Иако је споља изгледало као уобичајено детињство једног дечака из Горње Аустрије, његово одрастање обележила је породична траума, строги ауторитарни отац и емоционална удаљеност. Његов отац, Алојз Хитлер, био је цариник познат по својој грубости и тешком карактеру. 

Већ у најранијим годинама Адолф је трпео свакодневни вербални и физички терор, што је, верују неки историчари, оставило дубоке психолошке последице које су се касније рефлектовале у његовој политици и идеологији.

Алојз, рођен ванбрачно као Алојз Шиклгрубер, имао је мутну породичну историју – идентитет његовог биолошког оца никада није разјашњен. Преко административне грешке приликом промене презимена из Хиедлер у Хитлер, презиме које је касније постало симбол зла у 20. веку, заувек је остало забележено у историји.

Трећа Алојзова супруга, и уједно рођака, Клара Pölzl, била је Адолфова мајка. Иако је у јавности често приказивана као нежна и тиха домаћица, новија истраживања, посебно на основу писама пронађених на тавану потомака једног градитеља путева из тог доба, указују на то да је Клара била и веома способна и ангажована у породичном животу, па чак и финансијски носилац породице.

Упркос очигледној емоционалној блискости са мајком, Хитлер није наследио њен саосећајни дух. Уместо тога, под снажним утицајем оца, развио је ране идеје антисемитизма и национализма. 

Историчар Ромен Сандгрубер, који је проучавао 31 писмо Хитлеровог оца, оспорава тезу да су Хитлерове екстремне идеје рођене у Бечу – сматра се да су његови погледи формирани знатно раније, још током детињства.

Адолф Хитлер се 1908. преселио у Беч с намером да постане уметник, али га је уметничка академија више пута одбила. Одбијање, сиромаштво и живот на маргинама друштва додатно су радикализовали његове ставове.

Након политичког уздизања и преузимања власти 1933. године, Хитлер је постао канцелар, а потом и диктатор Трећег Рајха.

Његова владавина била је обележена национализмом, милитаризмом, расизмом и безумним прогонима. Идеологија нацизма темељила се на веровању у супериорност аријевске расе, док су Јевреји, Роми, Словени, особе са инвалидитетом и многе друге групе биле прогоњене, мучене и убијане.

Под његовим вођством избио је Други светски рат – најкрвавији сукоб у историји човечанства – који је однео животе више од 70 милиона људи. Хитлерова идеологија кулминирала је Холокаустом, систематским истребљењем шест милиона Јевреја.

На крају, суочен са поразом и губитком контроле над Немачком, Хитлер је 30. априла 1945. извршио самоубиство у свом бункеру у Берлину, оставивши за собом пустош, разрушену Европу и дубоке ране које и данас нису сасвим залечене.

Његова прича, од детета рођеног на Ускрс, до симболичног лица апсолутног зла, остаје једно од најмрачнијих поглавља у историји човечанства – и вечита опомена докле човек може отићи када изгуби морални компас, емпатију и веру у људскост.