Божићни пост почиње сутра: Верници чисте душу током наредних 40 дана - Ово су правила која се морају знати
Његов циљ је чишћење душе кроз молитву, покајање, смирење и одрицање од свега што одваја човека од Бога.
У петак, 28. новембра, почиње Божићни пост, четрдесетодневни период припреме верника за један од најрадоснијих хришћанских празника – Рођење Христово, које се светкује 7. јануара.
Овај пост, иако се сматра мање строгим од Ускршњег, носи дубоку духовну симболику и захтева уздржавање како у исхрани тако и у мислима, речима и понашању.
Његов циљ је чишћење душе кроз молитву, покајање, смирење и одрицање од свега што одваја човека од Бога.
Режим исхране током Божићног поста јасно је одређен, али се разликује у зависности од недеље и празника који у том периоду падају. Пост траје од 28. новембра до 6. јануара, а за све вернике важи правило уздржавања од меса, белог мрса и јаја. Уље и вино су дозвољени готово свим данима, изузев среде и петка, када се традиционално пости „на води“ – без уља и алкохола. Суботом и недељом дозвољена је конзумација рибе, што овај пост чини блажим и приступачнијим многима. Посебан изузетак представља празник Ваведења Пресвете Богородице, на који је дозвољено јести рибу чак и ако тог дана пада среда или петак.
Како се Божић приближава, пост се постепено пооштрава. У последњој недељи верници се уздржавају од рибе и, уколико је могуће, посте на води све дане. На Бадњи дан – који означава крај поста и непосредну припрему за празник – традиционално се стриктно пости на води, без употребе уља и вина, у духу највећег смирења и скромности пред долазак Спаситеља.
Ипак, суштина Божићног поста далеко превазилази правила исхране. Црква учи да је ово време унутрашње обнове, време борбе против ружних мисли, оговарања, свађа, лоших навика и сваког греха који оптерећује човекову душу. Верници су позвани да током поста појачају молитву, преиспитају своје поступке, учине добро дело и отворе срце за мир, љубав и праштање. На тај начин Божићни пост представља темељну припрему за сусрет са празником Христовог Рођења – празником светлости, наде и духовног препорода.