КОЛИКО ТРЕБА ДА ТРАЈЕ ЗАГРЉАЈ ДА БИ ИМАО ЕФЕКТА? Наука је дошла до јасних бројки
Загрљај је један од најстаријих и најинтимнијих облика изражавања блискости, али да ли сте се икада запитали колико дуго загрљај треба да траје да би имао физиолошки и емоционални ефекат?
Када је у питању овај вид размене енергије научна истраживања дају јасан одговор број секунди заправо прави разлику.
Идеја Светског дана загрљаја настала је још осамдесетих година са поруком да људи имају дубоку потребу за блискошћу, физичким додиром и осећајем сигурности. Сам чин загрљаја може донети више утехе него десет порука подршке, а модерна истраживања потврђују оно што је тело одувек знало није пресудан само број загрљаја, већ и њихово трајање.
Према научним налазима, загрљај који траје око 20 секунди може покренути лучење окситоцина, хормона често називаног „хормоном повезаности“. Овај хормон помаже у смањењу стреса, повећава осећај сигурности и поверења, и може умањити ниво кортизола, хормона који је повезан са напетошћу и анксиозношћу.
У стресним ситуацијама, људи који су добили дужи, топао загрљај показали су знатно нижи ниво анксиозности и осећали су се сигурније.
Занимљиво је да ефекат загрљаја не мора нужно да дође само од друге особе. Студије су показале да и сама поза загрљаја када руке обавијају нешто блиско телу може имати умирујући ефекат, чак и када се грли предмет попут меканог јастука. То указује на то да тело реагује на осећај подршке и физичке топлине као сигнал сигурности, без обзира да ли загрљај долази од друге особе или симболично имитира гест повезаности.
У друштву у којем људи често теже луксузу и материјалном успеху, загрљај постаје једноставан, али снажан подсетник на важност емотивних веза. Не кошта ништа, не захтева планирање и може тренутну везу преокренути у позитивном смеру. Често је управо тих двадесетак секунди довољно да се дан промени од стреса и напетости до осећаја смирености и повезаности.