Годинама му постављали погрешне дијагнозе, истину сазнао тек са 42: "Осетио сам олакшање и тугу"

Отац једне девојчице недавно је на ТикТоку поделио емотиван видео у којем кроз сузе говори о олакшању које је осетио након што му је постављена права дијагноза.

После деценија током којих се осећао несхваћено, погрешно етикетирано и лечено због стања која, како данас верује, нису била суштина његовог проблема, Тајлер Барнет из САД-а коначно је у 42. години добио дијагнозу која му је променила поглед на сопствени живот.

Он је поделио емотиван видео у којем кроз сузе говори о олакшању које је осетио након што му је потврђено да има аутизам и АДХД. Његова објава брзо је постала вирална, скупивши стотине хиљада прегледа, а многе је посебно дирнуо опис који је додао уз видео, пише ЛАДбибле.

 "Осећам толико олакшање... али и толико туге због малог себе који је заслужио да зна", написао је Тајлер.

У коментарима је објаснио да је на резултате опсежног психолошког тестирања чекао два месеца. Пре званичне дијагнозе почео је сам да истражује, а у том процесу користио је и ChatGPT, након чега је посумњао да би могао бити неуродивергентан. Касније су ту сумњу потврдили и стручњаци.

Тајлер, који живи у Калифорнији и ради у односима с јавношћу, каже да је цео живот имао осећај као да глуми сопствену нормалност. Описао је како се још као дете често осећао као посматрач, као неко ко стоји са стране и покушава да разуме правила игре која другима долазе природно.

Присетио се и једне сцене из детињства која му је остала урезана у сећање. Гледао је групу деце како се држе под руку, скачу и смеју се, понављајући нешто вероватно из неког филма. Он није разумео зашто им је то забавно нити како да се укључи – само је осећао да не припада.

Каже да одрасли око њега нису препознали да се мучи. Уместо тога, порука коју је добијао била је да мора да се уклопи, а ако не може – да је проблем у њему. Тада је, како данас каже, почело „глумљење“.

Да не би привлачио пажњу, почео је да опонаша понашање вршњака. У школи се тешко сналазио, али је ипак пролазио тестове, како каже, углавном погађајући одговоре. Данас верује да му је у томе помагала снажна способност препознавања образаца, коју повезује са аутизмом.

Споља је, каже, деловао као неко ко се некако сналази. Изнутра је, међутим, био исцрпљен, збуњен, уплашен и у великој боли – само је све то успешно скривао.

У одраслом добу потражио је помоћ. Током двадесетих лечен је од анксиозности и депресије, али прописани лекови нису му донели олакшање. Напротив, каже да су му додатно отежали живот и одвели га ка зависности, док се његово ментално стање погоршавало.

У тридесетим је добио дијагнозу биполарног поремећаја, због чега су му прописани још јачи лекови. Али уместо помоћи, каже да су га остављали у стању „као зомби“. И даље је имао осећај да нико не погађа суштину проблема.

Прекретница је, неочекивано, дошла од његове десетогодишње ћерке. Она му је, каже Тајлер, све чешће сугерисала да би аутизам могао да објасни оно што проживљава. То га је навело да дубље истражи тему, а када је прочитао објашњења, каже да је готово одмах препознао себе.

Коначно је добио званичну дијагнозу 13. априла: аутизам нивоа 1 и АДХД. Након тога су му укинути лекови за биполарни поремећај и уведена терапија за АДХД, што је за њега било велико олакшање.

Данас свој живот види другачије. Уместо да себе доживљава као особу са којом нешто није у реду, каже да се враћа свом правом ја и све јасније види да није био "погрешан", већ несхваћен.

"Савршен сам такав какав јесам. Свет ме само није знао да сретне тамо где сам био", поручио је Тајлер.