"НЕКА МУ ЈЕ ЛАКА ЦРНА ЗЕМЉА" - да ли знате шта се ЗАИСТА КРИЈЕ ИЗА ОВОГ ОБИЧАЈА на сахранама?
Већина људи на сахранама, пре него што гробари почну да затрпавају раку, узме по један грумен земље и баци га у гроб, уз речи: „Нека му је лака црна земља".
Овај обичај, иако се данас углавном доживљава као знак поштовања и последњи поздрав покојнику, има далеко дубље и старије значење.
Његово порекло потиче из старих веровања и магијских ритуала заштите од мртвих. У давна времена људи су веровали да се душе покојника могу вратити међу живе, па су постојали различити начини да се то спречи.
Бацање земље имало је управо ту заштитну улогу – да симболично „затвори“ гроб и отежа земљи, како покојник не би устао из раке.
Када сви присутни баце по мало земље, гробари затим довршавају затрпавање, чиме се читав обред завршава и душа покојника испраћа на миран починак.
Слична симболика постоји и у другим старим обичајима: некада су људи, на пример, затрпавали гроб камењем да „тежи“ души и спречи повратак, или су након сахране ишли другим путем да би се „пресекла“ веза са мртвима.
Занимљиво је и то да се у многим крајевима, уз грумен земље, у гроб баца и ситан новчић. Тај новац има симболично значење – представља дар или „путни трошак“ за покојника, а веровало се да ће га он понети некој драгој особи која је пре њега преминула.
Дакле, овај једноставан гест бацања земље у гроб носи у себи и поштовање, и тугу, али и дубоко укорењену потребу људи да на неки начин помогну покојнику да мирно пређе на „ону страну“.
