"NEKA MU JE LAKA CRNA ZEMLJA" - da li znate šta se ZAISTA KRIJE IZA OVOG OBIČAJA na sahranama?
Većina ljudi na sahranama, pre nego što grobari počnu da zatrpavaju raku, uzme po jedan grumen zemlje i baci ga u grob, uz reči: „Neka mu je laka crna zemlja".
Ovaj običaj, iako se danas uglavnom doživljava kao znak poštovanja i poslednji pozdrav pokojniku, ima daleko dublje i starije značenje.
Njegovo poreklo potiče iz starih verovanja i magijskih rituala zaštite od mrtvih. U davna vremena ljudi su verovali da se duše pokojnika mogu vratiti među žive, pa su postojali različiti načini da se to spreči.
Bacanje zemlje imalo je upravo tu zaštitnu ulogu – da simbolično „zatvori“ grob i oteža zemlji, kako pokojnik ne bi ustao iz rake.
Kada svi prisutni bace po malo zemlje, grobari zatim dovršavaju zatrpavanje, čime se čitav obred završava i duša pokojnika ispraća na miran počinak.
Slična simbolika postoji i u drugim starim običajima: nekada su ljudi, na primer, zatrpavali grob kamenjem da „teži“ duši i spreči povratak, ili su nakon sahrane išli drugim putem da bi se „presekla“ veza sa mrtvima.
Zanimljivo je i to da se u mnogim krajevima, uz grumen zemlje, u grob baca i sitan novčić. Taj novac ima simbolično značenje – predstavlja dar ili „putni trošak“ za pokojnika, a verovalo se da će ga on poneti nekoj dragoj osobi koja je pre njega preminula.
Dakle, ovaj jednostavan gest bacanja zemlje u grob nosi u sebi i poštovanje, i tugu, ali i duboko ukorenjenu potrebu ljudi da na neki način pomognu pokojniku da mirno pređe na „onu stranu“.
