Обичај је да се на СПАСОВДАН дан ЗАПОЧНЕ ОВИМ ВОЋЕМ: Како би цела година била слатка и повољна за успех свих укућана у породици
Спасовдан се у српској традицији сматра једним од најсрећнијих дана у години, а наши преци веровали су да управо оно што прво поједете на овај празник може донети здравље, срећу и напредак током целе године.
Зато су домаћице посебно водиле рачуна шта ће се наћи на трпези чим сване Спасовдан.
Веровало се да прво треба пробати јагоде
У многим крајевима Србије постојао је обичај да се баш на Спасовдан први пут у години једу јагоде. Веровало се да доносе срећу, берићет и здравље укућанима, па су их домаћице рано ујутру износиле на сто.
Наши стари говорили су да „ко на Спасовдан поједе слатку јагоду, имаће слатку годину“.
Цицвара је некада била обавезна
Поред јагода, на празничној трпези често се налазила и цицвара, старинско јело од кукурузног брашна, сира и млека. Сматрало се да доноси снагу, ситост и благостање дому.
У појединим крајевима Србије веровало се да кућа у којој се на Спасовдан једе цицвара током године неће оскудевати у храни.
Дан посвећен миру и породици
Спасовдан је празник када се породица окупља, па су домаћице некада припремале једноставна домаћа јела и трудиле се да тог дана у кући влада мир. Веровало се да свађе, нервоза и ружне речи на Спасовдан могу донети немир током целе године.
Зато су наши стари саветовали да се празник проведе у миру, молитви и заједничком ручку са породицом.
Шта се још избегавало на Спасовдан
Поред посебне хране, постојала су и бројна веровања о томе шта не треба радити на овај дан. Избегавали су се:
- тешки физички послови
- рад у пољу и башти
- прање веша
- велика спремања
- свађе и псовке
Веровало се да управо поштовање празника доноси заштиту дому, здравље и срећу укућанима током целе године.
