Običaj je da se na SPASOVDAN dan ZAPOČNE OVIM VOĆEM: Kako bi cela godina bila slatka i povoljna za uspeh svih ukućana u porodici
Spasovdan se u srpskoj tradiciji smatra jednim od najsrećnijih dana u godini, a naši preci verovali su da upravo ono što prvo pojedete na ovaj praznik može doneti zdravlje, sreću i napredak tokom cele godine.
Zato su domaćice posebno vodile računa šta će se naći na trpezi čim svane Spasovdan.
Verovalo se da prvo treba probati jagode
U mnogim krajevima Srbije postojao je običaj da se baš na Spasovdan prvi put u godini jedu jagode. Verovalo se da donose sreću, berićet i zdravlje ukućanima, pa su ih domaćice rano ujutru iznosile na sto.
Naši stari govorili su da „ko na Spasovdan pojede slatku jagodu, imaće slatku godinu“.
Cicvara je nekada bila obavezna
Pored jagoda, na prazničnoj trpezi često se nalazila i cicvara, starinsko jelo od kukuruznog brašna, sira i mleka. Smatralo se da donosi snagu, sitost i blagostanje domu.
U pojedinim krajevima Srbije verovalo se da kuća u kojoj se na Spasovdan jede cicvara tokom godine neće oskudevati u hrani.
Dan posvećen miru i porodici
Spasovdan je praznik kada se porodica okuplja, pa su domaćice nekada pripremale jednostavna domaća jela i trudile se da tog dana u kući vlada mir. Verovalo se da svađe, nervoza i ružne reči na Spasovdan mogu doneti nemir tokom cele godine.
Zato su naši stari savetovali da se praznik provede u miru, molitvi i zajedničkom ručku sa porodicom.
Šta se još izbegavalo na Spasovdan
Pored posebne hrane, postojala su i brojna verovanja o tome šta ne treba raditi na ovaj dan. Izbegavali su se:
- teški fizički poslovi
- rad u polju i bašti
- pranje veša
- velika spremanja
- svađe i psovke
Verovalo se da upravo poštovanje praznika donosi zaštitu domu, zdravlje i sreću ukućanima tokom cele godine.
