Жена преокренула живот наглавачке због свог СЛЕПОГ ПСА: Њена прича ганула је милионе

Мали јазавчар Чарли, пас Мелани Конерли са Флориде у Америци, изненада је ослепио у новембру 2022. Губитак вида догодио се у само осам дана због неуролошког проблема. 

Мелани, с којом је Чарли био од малих ногу, након страшне дијагнозе суочила се с изазовом како да му омогући квалитетан живот у свету који више не може да види.

Тако је ова 53-годишњакиња почела да испробава разне начине да помогне Чарлију, како би се што боље прилагодио новој стварности. На њено изненађење, сада 14-годишњи пас поступно се снашао и научио да се самоуверено креће кроз простор.

Данас Мелани на ТикТоку дели Чарлијево путовање и начине на које је прилагодила свој дом како би му олакшала свакодневицу. Њен недавни видео са саветима постао је виралан, прикупивши више од 1,5 милиона прегледа и готово 2000 коментара.

"Пресрећна сам због свих дивних коментара. Многи су рекли како је лепо што сам псу омогућила приступачност. Мени је то било природно. Такође ми много значе поруке људи који такође имају слепе или глуве псе и желе да испробају моје савете", казала је Мелани, додајући како је њен Чарли најслађи пас који обожава да се мази на каучу и завлачи под деке, лежи на сунцу и ваља се по трави.

Након што је Чарли ослепио, Мелани је по кући и дворишту поставила плутајуће цеви и простирке са одређеном текстуром, како би му помогла да се оријентише помоћу додира. Носила је гумице са звончићима око глежњева како би Чарли могао да прати звук њеног кретања. Купила му је и тзв. "хало" – кружни штитник који помаже слепим псима да не ударају главом у препреке.

Иако помаже, Чарлијева тврдоглавост понекад превлада – постане фрустриран када не може да иде камо жели због штитника.

Многа решења настала су покушајима и грешкама. На пример, брзо је схватила да је један ступ на тераси тешко уочљив, па га је омотала ваздушним јастуком. Након што је Чарли једном прескочио стазу обложену плуто и пао у базен, поново је поставила сигурносну ограду. Додали су и псећа врата с рампом, те магнетска мрежна врата како би Чарли могао самостално излазити напоље.

"Постао је још приврженији откако је изгубио вид, а и пре је био типично "јазавчарски" везан. Наша повезаност једнако је снажна као и пре. Недостају ми његови погледи и изрази, али сада ми носићем додирује ногу како би привукао пажњу", каже Мелани.

Упркос инвалидитету, Чарли и даље живи пуним плућима. Његова рутина врти се око два оброка дневно, а најрадије спава у свом креветићу. Ујутро буди своју власницу скачући уз кревет, затим доручкује, прима инсулин и ужива у омиљеној посластици – Денталифе кости. Остатак дана проводи спавајући, сунчајући се и дријемајући. Навече следи други оброк, инсулин, па шетња двориштем или вожња у колицима кроз суседство. Иако се више не игра као пре, још увек се весели простиркама за њушкање и слагалицама с посластицама.

"Још увек скаче и лупа шапицама кад је узбуђен и жели пажњу. Најсмешније је што мисли да то ради испред мене, а заправо често стоји окренут према ормарићу", смеје се Мелани, која се нада да ће прича о њој и Чарлију подстаћи људе да размисле како помоћи својим љубимцима и учинити им живот удобнијим.

"Само зато што је пас изгубио вид, слух или стари, не значи да не може уживати у животу. Волите своје љубимце и цените време проведено с њима", поручује она.