ЕМОТИВНО "ПРЕЖДЕРАВАЊЕ": Зашто посежемо за ХРАНОМ и кад смо срећни и кад смо тужни?
Научите да кажете НЕ.
Све чешће се сусрећемо са термином "емоционално преједање" и све више жена постаје свесно да нажалост има овај проблем. Читамо неке површне дефиниције овог проблема, погрешне савете и усмеравања, али никако да нам се објасни шта се ту заправо дешава.
Разлог за преједање може да буде и физичка глад, али уколико се не ради о енормној физичкој глади, која вас тера да поједете велике количине хране, можемо да кренемо да размишљамо у правцу да је можда у питању емоционално преједање.
НАЈАВА ЗА БУРАН ПЕРИОД: Ретроградна Венера доноси низ ЉУБАВНИХ И ФИНАНСИЈСКИХ промена, а ЕВО када почиње
КАО НОВ: Ако сте грешком обојили ствари у машини, ОВО су трикови који ће им ВРАТИТИ СТАРУ БОЈУ
БЕЖИ ОД КАМЕРА: Овако изгледа жена Славка Штимца! (ФОТО)
Шта је то емоционално преједање?
То је конзумирање хране (углавном количина које нас терају да се и физички осећамо неугодно) које се дешава након осећања различитих емоција, вишег или нижег интезитета. Емоционално преједање се углавном везује за "негативне" емоције, али до преједања неретко може да дође и када имамо интезивна "позитивна" осећања, попут еуфорије, узбуђености, задовољства.
Шта се дешава у тренуцима жудње за одређеном храном?
Непријатна емоција наиђе, не умемо да је процесуирамо и желимо да је избегнемо, те прибегавамо храни како бисмо скренули мисли, како бисмо затрпали можда тај осећај празнине, како бисмо се смирили и добили дозу серотонина (обично из простих угљених хидрата).
Негде у прошлости или чак и у раном детињству смо можда научили да прибегавамо храни чим осетимо неку непријатну емоцију са којом не знамо шта да радимо, па тако и у одраслом добу, чим наиђе нека непријатност, узимамо храну.
Јавља нам се мисао да је храна баш то што нам треба, а некада мозак помеша физичку и емоционалну глад, па нисмо ни свесни да је то што покушавамо да нахранимо заправо емоционална глад и да физички нисмо гладни, а самим тим, колико год хране да поједемо, мозак ће тражити још, док не осети велику непријатност у телу, да би могао да се фокусира на ту физичку непријатност и избегне емоције које се крију испод.
Након тога обично уследи осећај кривице, стид, буди се унутрашњи критичар у нама, што даље води у још емоционалног преједања, често у рестрикцију и кажњавање себе забраном одређене хране. То траје пар дана, до следеће епизоде преједања и тако се нађемо у једном зачараном кругу из ког не умемо да изађемо. Ред дијета и рестрикије, ред преједања.
Која је разлика између емоционалне глади и физичке глади?
Ово је један од првих корака у превазилажењу емоционалног преједања. И код физичке и код емоционалне глади из мозга добијате сигнал да би требало да једете, те због тога доста људи често меша физичку и емоционалну глад.
Физичка глад углавном долази постепено, има одређене сензације у телу попут празног стомака, када осећате физичку глад немате жудњу за специфичном храном, већ бисте појели шта год имате у том тренутку како бисте утолили глад. Уколико сте дозволили себи да прегладните и да осетите енормну физичку глад, пали се наш примитивни део мозга који осећа опасност, те и у том случају може доћи до преједања ако сте физички изгладнели јер сте данима на неким рестриктивним дијетама.
Тело је изгладнело и појешће колико год може у једном оброку, јер није сигурно када ће опет добити храну и колико дуго ћете га опет изгладњивати.
Са друге стране, емоционална глад се јавља када из мозга добијете сигнал да треба да узмете храну како бисте избегли одређену непријатну емоцију или како бисте је појачали (ово се дешава када се преједамо услед велике среће, узбуђености). Тада ваше тело није физички гладно, али упркост томе му дајете храну која му није потребна. Та храна се онда у вашем телу таложи као вишак масти, јер тело нема где да искористи толике калорије.
Када осетите емоционалну глад, углавном вам се тражи нека специфична храна - слатко, прости угљени хидрати, сиреви, грицкалице. Када кренемо да радимо на превазилажењу емоционалног преједања битно је да одемо и корак даље у описивању те специфичне хране која нам се тражи - који производ нам се тачно тражи, каквог је мириса, које текстуре, каквог је укуса, па чак и који произвођач је у питању и који је састав производа.
Који је узрок емоционалног преједања?
Факат је да сви ти узроци воде ка једном - емоцијама. Недостатак емоционалне писмености. Научени смо од малена да "негативне" емоције треба да избегавамо, нико нас није научио како да их процесуирамо и да су оне саставни део живота. Везали смо храну за "позитивне" емоције, неретко смо у детињству били награђивани храном ако смо "добри", као бебе смо сисањем у старту повезали емоције са блискошћу, осећањем сигурности и љубави.
Након тога долази и друштвени аспект, промовисање мршавости као ултимативне среће, успеха, прихваћености. Девојчице (неретко и дечаци) развијају лош однос са својим телом и мржњу према истом, крећу још у основним/средњим школама да експериментишу са дијетама, да теже ка том идеалу лепоте и савршеног тела, нису едуковани ни о основама балансиране исхране, нити о физичкој активности, а са друге стране не знају како да се носе са свим тим емоцијама и осећањем неадекватности.
Можемо и да одемо корак дубље и да причамо о емоционалним забранама у детињству, одрастању са нарцисоидним родитељима, удовољавању другима , перфекционизму итд.
Но, најважније је знати разликовати телесну глад од емоционалне глади, када савладамо технике препознавања бићемо у стању контролисати и сопствене жеље.