Ове бројке на мерачу притиска су аларм: Кардиолог др Наташа Јанковић упозорава када треба реаговати

Гошћа емисије "Конзилијум", ауторке и водитељке Гордане Васиљевић, била је докторка Наташа Јанковић, специјалиста интерне медицине и субспецијалиста кардиологије. 

У разговору за популарни формат портала Србија Данас, докторка Јанковић је, између осталог, говорила о узроцима повишеног крвног притиска и факторима који доприносе све већем броју оболелих (детаљније ОВДЕ).

Када је време за преглед код кардиолога 

Докторка Јанковић објаснила је у ком тренутку особа треба да се забрине због повишеног крвног притиска и да потражи стручну помоћ. 

– По дефиницији, хипертензија је притисак изнад 140 са 90. Чим се измери та вредност или виша од ње, особа свакако треба да се обрати лекару. Да ли ће то бити интерниста или кардиолог, мање је важно – али то је вредност када треба реаговати, нарочито ако пацијент сам измери такав притисак – објаснила је докторка. 

Она је подсетила и на феномен такозване хипертензије белог мантила. 

– Познато је у литератури да пацијентима притисак у ординацији може бити виши него код куће, управо због страха или нелагоде пред лекаром. Зато често саветујемо пацијентима да притисак мере и код куће, јер су тада опуштенији. Међутим, чим вредност достигне 140 са 90, то треба да буде аларм да се притисак даље контролише – нагласила је. 

Последице нелечене хипертензије 

Говорећи о компликацијама, докторка Јанковић упозорила је да нелечен висок крвни притисак може довести до озбиљних здравствених проблема. 

– Најчешће и најтеже компликације су повезане са развојем атеросклерозе. Хипертензија је сама по себи најраспрострањенија незаразна болест, али је истовремено и важан фактор ризика за настанак атеросклерозе. Као последица могу да се јаве инфаркт срца (инфаркт миокарда), мождани удар, периферна васкуларна болест, срчана слабост односно срчана инсуфицијенција, али и оштећење бубрега или бубрежна инсуфицијенција – објаснила је она. 

Докторка је дала и савет пацијентима о томе колико често треба мерити крвни притисак. 

– Пацијентима саветујемо да притисак мере два до три пута дневно, нарочито када се уводи или мења терапија. Када се терапија стабилизује и притисак доведе под контролу, нема потребе за сталним мерењем. Има пацијената који притисак мере и пет, шест па чак и десет пута дневно, што може да створи непотребну анксиозност. Када се стање стабилизује, довољно је мерити притисак једном до два пута дневно – закључила је докторка Јанковић.