Ove brojke na meraču pritiska su alarm: Kardiolog dr Nataša Janković upozorava kada treba reagovati

Gošća emisije "Konzilijum", autorke i voditeljke Gordane Vasiljević, bila je doktorka Nataša Janković, specijalista interne medicine i subspecijalista kardiologije. 

U razgovoru za popularni format portala Srbija Danas, doktorka Janković je, između ostalog, govorila o uzrocima povišenog krvnog pritiska i faktorima koji doprinose sve većem broju obolelih (detaljnije OVDE).

Kada je vreme za pregled kod kardiologa 

Doktorka Janković objasnila je u kom trenutku osoba treba da se zabrine zbog povišenog krvnog pritiska i da potraži stručnu pomoć. 

– Po definiciji, hipertenzija je pritisak iznad 140 sa 90. Čim se izmeri ta vrednost ili viša od nje, osoba svakako treba da se obrati lekaru. Da li će to biti internista ili kardiolog, manje je važno – ali to je vrednost kada treba reagovati, naročito ako pacijent sam izmeri takav pritisak – objasnila je doktorka. 

Ona je podsetila i na fenomen takozvane hipertenzije belog mantila. 

– Poznato je u literaturi da pacijentima pritisak u ordinaciji može biti viši nego kod kuće, upravo zbog straha ili nelagode pred lekarom. Zato često savetujemo pacijentima da pritisak mere i kod kuće, jer su tada opušteniji. Međutim, čim vrednost dostigne 140 sa 90, to treba da bude alarm da se pritisak dalje kontroliše – naglasila je. 

Posledice nelečene hipertenzije 

Govoreći o komplikacijama, doktorka Janković upozorila je da nelečen visok krvni pritisak može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema. 

– Najčešće i najteže komplikacije su povezane sa razvojem ateroskleroze. Hipertenzija je sama po sebi najrasprostranjenija nezarazna bolest, ali je istovremeno i važan faktor rizika za nastanak ateroskleroze. Kao posledica mogu da se jave infarkt srca (infarkt miokarda), moždani udar, periferna vaskularna bolest, srčana slabost odnosno srčana insuficijencija, ali i oštećenje bubrega ili bubrežna insuficijencija – objasnila je ona. 

Doktorka je dala i savet pacijentima o tome koliko često treba meriti krvni pritisak. 

– Pacijentima savetujemo da pritisak mere dva do tri puta dnevno, naročito kada se uvodi ili menja terapija. Kada se terapija stabilizuje i pritisak dovede pod kontrolu, nema potrebe za stalnim merenjem. Ima pacijenata koji pritisak mere i pet, šest pa čak i deset puta dnevno, što može da stvori nepotrebnu anksioznost. Kada se stanje stabilizuje, dovoljno je meriti pritisak jednom do dva puta dnevno – zaključila je doktorka Janković.