Идете на спавање тек после 23 часа? Лекари упозорили на озбиљне последице по здравље овакве навике

Сан је један од најважнијих стубова здравља, али лекари све чешће упозоравају да није важно само колико сати спавамо, већ и у које време одлазимо у кревет. Касно успављивање, посебно после 23 часа или поноћи, може пореметити природни биолошки ритам организма.

Како наводи Центар за контролу и превенцију болести САД, добре навике спавања подразумевају одлазак у кревет и буђење у исто време сваког дана, јер редован ритам помаже телу да квалитетније одмори и функционише током дана.

Зашто је време спавања важно

Организам функционише према унутрашњем сату који се назива циркадијални ритам. Он регулише када смо будни, када нам се спава, како се луче хормони и како се тело опоравља током ноћи.

Према Фондацији за сан, сан је најквалитетнији када је усклађен са природним циклусом светла и таме. То значи да одлазак у кревет касно ноћу може збунити тело и пореметити природне процесе опоравка.

Спавање између 22 и 23 часа повезано је са здрављем срца

Једно од најзанимљивијих истраживања показало је да време одласка на спавање може бити повезано са ризиком од болести срца.

Како наводи Британска фондација за срце, одлазак на спавање између 22 и 23 часа повезан је са нижим ризиком од срчаних и циркулаторних болести у поређењу са ранијим или каснијим одласком у кревет.

И Харвард Health Публисхинг пише да су особе које заспе између 22 и 23 часа имале мањи ризик од развоја срчаних болести у односу на оне које лежу касније.

Касно спавање може пореметити хормоне

Када остајемо будни до касно, тело теже улази у природни ритам лучења хормона. Посебно је важан мелатонин, хормон који сигнализира организму да је време за спавање.

Према Фондацији за сан, изложеност светлу увече може утицати на циркадијални ритам и одложити поспаност, док јутарња светлост помаже телу да се лакше разбуди и стабилизује ритам.

Због тога коришћење телефона, рачунара и телевизора непосредно пред спавање може додатно погоршати проблем, јер вештачко светло шаље мозгу сигнал да још није време за сан.

Редовно време одласка у кревет важно је колико и дужина сна

Стручњаци наглашавају да није довољно само "надокнадити" сан викендом. Организам најбоље функционише када има стабилан ритам.

Преглед истраживања објављен на Националној медицинској библиотеци (ПубМед) наводи да су касније време одласка на спавање и веће варијације у распореду спавања повезани са неповољнијим здравственим исходима.

Другим речима, ако једне вечери легнете у 22:30, друге у 2 ујутру, а треће у поноћ, тело теже одржава стабилан биолошки ритам.

Шта се дешава када често лежете после поноћи

Касно спавање може утицати на више система у организму. Најчешће последице које се повезују са лошим и нередовним сном су:

• умор и слабија концентрација током дана
• поремећен апетит и јача жеља за слаткишима
• већи стрес и раздражљивост
• повишен крвни притисак код осетљивих особа
• слабији имунитет
• лошији опоравак организма током ноћи

ЦДЦ наводи да квалитетан сан помаже организму да се ређе разбољева, одржава здраву телесну тежину, смањује стрес и побољшава расположење.

Зашто није добро јести и пити касно увече

Касни оброци, алкохол, кофеин и никотин могу додатно нарушити сан. Чак и када човек заспи, квалитет сна може бити слабији.

Према препорукама ЦДЦ-а, пред спавање треба избегавати велике оброке, алкохол и кофеин у поподневним и вечерњим сатима.

Харвард Health Публисхинг такође саветује да се вечерњи оброк заврши неколико сати пре одласка у кревет, јер касна храна може отежати успављивање и погоршати квалитет сна.

Како припремити тело за сан пре 23 часа

Ако сте навикли да лежете касно, није потребно све мењати преко ноћи. Боље је померати време спавања постепено, за 15 до 30 минута раније.

Навике које могу помоћи

• идите у кревет и будите се у приближно исто време
• искључите екране најмање 30 минута пре спавања
• избегавајте кофеин увече
• не једите тежак оброк непосредно пред спавање
• држите спаваћу собу тамном, тихом и расхлађеном
• ујутру изађите на дневно светло

Према Националној фондацији за сан, јутарња светлост помаже регулацији унутрашњег сата, док пригушено светло увече помаже телу да се припреми за спавање.

Да ли сви морају да заспе баш пре 23 часа

Важно је нагласити да 23 часа није магична граница која важи исто за све. Људи имају различите обавезе, смене и биолошке ритмове. Ипак, за већину одраслих особа које раде током дана и устају ујутру, одлазак у кревет између 22 и 23 часа може бити најприроднији ритам.

Суштина је у томе да тело воли предвидљивост. Када сваке вечери лежете у приближно исто време, посебно пре поноћи, организам лакше улази у дубок сан и боље обавља процесе опоравка.

Закључак

Спавање пре 23 часа може помоћи организму да се усклади са природним биолошким ритмом, што је важно за срце, хормоне, метаболизам, имунитет и менталну енергију.

Најважније није само лећи раније једну ноћ, већ направити рутину. Редован одлазак у кревет, мање екрана увече и стабилно време буђења могу имати већи ефекат на здравље него што многи мисле.