Ове свакодневне навике убрзавају старење више него што мислите - али постоји решење

Водећи светски научници и лекари, укључујући стручњаке са Мејо клинике, у најновијим студијама широм света упозоравају да хронични стрес, неспавање и прекомерно време пред екраном драстично убрзавају биолошко старење. 

Циљ ових открића, која данас представљамо, јесте да објасне зашто наше ћелије пропадају, али и како да вежбањем преокренемо овај опасан процес. 

Док расте глобално интересовање за дуговечност, стручњаци истичу да генетика није једини фактор који одређује колико ћемо дуго и квалитетно живети. 

Највећи утицај на биолошки сат имају наше свакодневне навике, које могу драстично скратити теломере (заштитне капице на крајевима хромозома) и убрзати ћелијско пропадање. 

Зашто нас стрес и недостатак сна уништавају? 

Хронични недостатак сна и дуготрајан стрес препознати су као главни окидачи превременог старења. 

Ендокринолог др Сара Вон упозорава да хронични недостатак сна нарушава способност тела да поправи оштећено ткиво, повећавајући оксидативни стрес и упале. 

Неуронаучник др Томи Вуд додаје да повишен ниво кортизола (хормона стреса) оштећује имунолошку функцију и производњу колагена, што доводи до губитка еластичности коже и појаве бора. 

Осим естетских промена, стрес на ћелијском нивоу сузбија активност теломеразе, ензима задуженог за заштиту ДНК, и оштећује митохондрије, што смањује производњу ћелијске енергије. 

Дуготрајна изложеност оваквом стању повећава ризик од кардиоваскуларних болести, високог крвног притиска и когнитивног пропадања. 

Седентарни начин живота и екрани утичу чак и на децу 

Поред стреса, физичка неактивност делује као тихи убица. 

Седење успорава метаболизам, слаби мишиће и погоршава циркулацију. 

Шокантан је податак из шпанске студије ИНМА кохорте, која је доказала да седентарно понашање утиче на старење још у раном детињству.

Деца старости око 4 године, која су проводила између 1,6 и 5 сати дневно испред екрана, имала су за 3,9 одсто краће теломере у поређењу са децом која су пред екраном проводила мање од сат времена. 

Додатни фактори који убрзано троше наш организам су: 

Лоша исхрана: Прекомеран унос шећера, ултра-прерађене и брзе хране уништава колаген и подстиче упале. 

Негативне мисли: Стални страх од старења повећава стрес и ремети хормонску равнотежу. 

Пушење и алкохол: Директно оштећују ћелије, дехидрирају ткива и убрзавају настанак бора. 

Решење постоји: Како обрнути процес старења? 

Иако старење не можемо зауставити, биолошко пропадање је великим делом реверзибилно. 

Револуционарна студија са Мејо клинике, предвођена др Среекумараном Наиром, открила је да физичка активност може обновити органеле које деградирају старењем. 

Истраживање је показало да високо-интензивни интервални тренинг (ХИИТ) има најмоћнији ефекат на ћелијском нивоу, специфично на митохондрије, које су "електране" наших ћелија. 

Код млађих особа (18-30 година), интервални тренинг је повећао капацитет митохондрија за 49 процената. 

Код старијих особа (65-80 година), резултати су били још импресивнији – примећен је пораст капацитета митохондрија за чак 69 процената, чиме је ефективно преокренут старосни пад функције митохондрија. 

Вежбање подстиче ћелије да стварају више протеина одговорних за мишићни раст и функцију митохондрија, спречавајући накупљање ћелијских оштећења. 

Др Наир наглашава да не постоји лек који може заменити ове ефекте вежбања на одлагање процеса старења, а његова препорука је комбинација 3 до 4 дана интервалног тренинга уз пар дана тренинга снаге. 

Савет за крај: За оптималан здравствени исход и продужену виталност, стручњаци саветују холистички приступ: регулацију сна, управљање нивоом стреса (кортизола), медитерански тип исхране богат антиоксидансима и редован, структурисан физички тренинг.