Стручњаци упозоравају: Овај УГЉЕНИ ХИДРАТ је опаснији од ШЕЋЕРА, а налази се у скоро свакој намирници
Стручњаци упозоравају да његово учестало конзумирање доводи до исхране са високим уделом брзих угљених хидрата, а ниским садржајем влакана. Такав начин исхране дугорочно може повећати ризик од гојења, поремећаја метаболизма, повишеног холестерола и развоја дијабетеса типа 2.
Иако се шећер често означава као један од највећих непријатеља савремене исхране, поједини стручњаци упозоравају да постоји угљени хидрат чији је утицај на организам потенцијално још штетнији. Реч је о малтодекстрину – састојку који се широко користи у прехрамбеној индустрији, а чији се негативни ефекти, нарочито код физички неактивних особа, често занемарују.
Здравствени стручњак др Ерик Берг истиче да малтодекстрин може имати озбиљне последице по регулацију шећера у крви, пре свега због свог изузетно високог гликемијског индекса. Прекомерна конзумација производа који га садрже, према његовим речима, може допринети развоју гојазности, дијабетеса типа 2, као и повишеног нивоа холестерола.
- Постоји тај угљени хидрат који је много опаснији од шећера. Људи имају тенденцију да мисле да је шећер најгори, али постоје и друге ствари које су још горе! - истакао је др Берг.
Малтодекстрин се често промовише као брз извор енергије и саставни је део спортских и енергетских напитака, где се представља као „гориво за мишиће“ и помоћ у побољшању физичких перформанси. Међутим, стручњаци упозоравају да је његова употреба оправдана искључиво код особа које се интензивно и дуготрајно физички активирају. У супротном, организам добија количину енергије која му није потребна, што може имати негативне метаболичке последице.
Овај угљени хидрат садржи четири калорије по граму и изузетно брзо се апсорбује у дигестивном систему, слично глукози. Управо та брза апсорпција доводи до наглог скока нивоа шећера у крви, што га чини посебно проблематичним за особе које настоје да одрже стабилну гликемију. Др Берг наглашава да би такви појединци требало да избегавају производе који садрже малтодекстрин.
Посебну пажњу посветио је његовом гликемијском индексу, који далеко надмашује вредности обичног шећера.
- Овај специфични угљени хидрат је лош и рећи ћу вам зашто. Погледајмо гликемијски индекс – где је шећер? Конзумни шећер је око 65, није тако висок. Где је глукоза? 100. Где је овај угљени хидрат? Између 116 и 136 на гликемијском индексу! Другим речима, то је угљени хидрат који није класификован као шећер, али делује као шећер на много смртоноснији начин. Што се тиче онога што може да уради вашем шећеру у крви, једноставно ће га значајно повећати. А овај угљени хидрат се зове малтодекстрин - навео је лекар.
Малтодекстрин је полисахарид – сложени угљени хидрат састављен од више повезаних молекула шећера. Најчешће се добија индустријском прерадом скроба из кукуруза, пшенице, пиринча, кромпира или тапиоке. Иако формално не спада у шећере, његов ефекат на ниво глукозе у крви може бити снажнији од ефекта обичног шећера, управо због екстремно високог гликемијског индекса.
Додатни проблем представља чињеница да се малтодекстрин налази у бројним дијеталним и индустријски прерађеним производима, где се користи као згушњивач, заслађивач, стабилизатор, али и средство за продужење рока трајања. У случајевима када се добија из пшенице, може садржати и трагове глутена, што га чини проблематичним за особе са осетљивошћу на глутен.
- Налази се у модификованом прехрамбеном скробу и модификованом кукурузном скробу. Налази се у многим намирницама. Стављају га у многе производе "без шећера", иако је шећер - упозорио је др Берг.
Овај бели, скробни прах присутан је у великом броју намирница које се свакодневно конзумирају, међу којима су пекарски производи попут пецива, крекера и гранола-плочица, житарице и напици за доручак, безалкохолна заслађена пића, бомбоне и други слаткиши, инстант пудинзи и готова јела, кремасти преливи за салату, супе из кесице, смрзнути оброци, замене за месо, спортска пића, али и тестенина.