Stručnjaci upozoravaju: Ovaj UGLJENI HIDRAT je opasniji od ŠEĆERA, a nalazi se u skoro svakoj namirnici
Stručnjaci upozoravaju da njegovo učestalo konzumiranje dovodi do ishrane sa visokim udelom brzih ugljenih hidrata, a niskim sadržajem vlakana. Takav način ishrane dugoročno može povećati rizik od gojenja, poremećaja metabolizma, povišenog holesterola i razvoja dijabetesa tipa 2.
Iako se šećer često označava kao jedan od najvećih neprijatelja savremene ishrane, pojedini stručnjaci upozoravaju da postoji ugljeni hidrat čiji je uticaj na organizam potencijalno još štetniji. Reč je o maltodekstrinu – sastojku koji se široko koristi u prehrambenoj industriji, a čiji se negativni efekti, naročito kod fizički neaktivnih osoba, često zanemaruju.
Zdravstveni stručnjak dr Erik Berg ističe da maltodekstrin može imati ozbiljne posledice po regulaciju šećera u krvi, pre svega zbog svog izuzetno visokog glikemijskog indeksa. Prekomerna konzumacija proizvoda koji ga sadrže, prema njegovim rečima, može doprineti razvoju gojaznosti, dijabetesa tipa 2, kao i povišenog nivoa holesterola.
- Postoji taj ugljeni hidrat koji je mnogo opasniji od šećera. Ljudi imaju tendenciju da misle da je šećer najgori, ali postoje i druge stvari koje su još gore! - istakao je dr Berg.
Maltodekstrin se često promoviše kao brz izvor energije i sastavni je deo sportskih i energetskih napitaka, gde se predstavlja kao „gorivo za mišiće“ i pomoć u poboljšanju fizičkih performansi. Međutim, stručnjaci upozoravaju da je njegova upotreba opravdana isključivo kod osoba koje se intenzivno i dugotrajno fizički aktiviraju. U suprotnom, organizam dobija količinu energije koja mu nije potrebna, što može imati negativne metaboličke posledice.
Ovaj ugljeni hidrat sadrži četiri kalorije po gramu i izuzetno brzo se apsorbuje u digestivnom sistemu, slično glukozi. Upravo ta brza apsorpcija dovodi do naglog skoka nivoa šećera u krvi, što ga čini posebno problematičnim za osobe koje nastoje da održe stabilnu glikemiju. Dr Berg naglašava da bi takvi pojedinci trebalo da izbegavaju proizvode koji sadrže maltodekstrin.
Posebnu pažnju posvetio je njegovom glikemijskom indeksu, koji daleko nadmašuje vrednosti običnog šećera.
- Ovaj specifični ugljeni hidrat je loš i reći ću vam zašto. Pogledajmo glikemijski indeks – gde je šećer? Konzumni šećer je oko 65, nije tako visok. Gde je glukoza? 100. Gde je ovaj ugljeni hidrat? Između 116 i 136 na glikemijskom indeksu! Drugim rečima, to je ugljeni hidrat koji nije klasifikovan kao šećer, ali deluje kao šećer na mnogo smrtonosniji način. Što se tiče onoga što može da uradi vašem šećeru u krvi, jednostavno će ga značajno povećati. A ovaj ugljeni hidrat se zove maltodekstrin - naveo je lekar.
Maltodekstrin je polisaharid – složeni ugljeni hidrat sastavljen od više povezanih molekula šećera. Najčešće se dobija industrijskom preradom skroba iz kukuruza, pšenice, pirinča, krompira ili tapioke. Iako formalno ne spada u šećere, njegov efekat na nivo glukoze u krvi može biti snažniji od efekta običnog šećera, upravo zbog ekstremno visokog glikemijskog indeksa.
Dodatni problem predstavlja činjenica da se maltodekstrin nalazi u brojnim dijetalnim i industrijski prerađenim proizvodima, gde se koristi kao zgušnjivač, zaslađivač, stabilizator, ali i sredstvo za produženje roka trajanja. U slučajevima kada se dobija iz pšenice, može sadržati i tragove glutena, što ga čini problematičnim za osobe sa osetljivošću na gluten.
- Nalazi se u modifikovanom prehrambenom skrobu i modifikovanom kukuruznom skrobu. Nalazi se u mnogim namirnicama. Stavljaju ga u mnoge proizvode "bez šećera", iako je šećer - upozorio je dr Berg.
Ovaj beli, skrobni prah prisutan je u velikom broju namirnica koje se svakodnevno konzumiraju, među kojima su pekarski proizvodi poput peciva, krekera i granola-pločica, žitarice i napici za doručak, bezalkoholna zaslađena pića, bombone i drugi slatkiši, instant pudinzi i gotova jela, kremasti prelivi za salatu, supe iz kesice, smrznuti obroci, zamene za meso, sportska pića, ali i testenina.
