Због ОВОГА оболевају и ПОТПУНО ЗДРАВЕ ОСОБЕ, а ево ко све још може имати ОЗБИЉНЕ ПРОБЛЕМЕ!
Обратите пажњу и на откуцаје унутрашњег часовника.
Утиче ли померање сата, при преласку на зимско и летње рачунање времена, на унутрашњи часовник свакога од нас и какве последице оставља на наш организам?
Да ли уопште постоје оправдани разлози да у јесен померамо часовнике један сат уназад, а на пролеће унапред? Наука има одговоре, али тело може итекако да пати...
Мучи вас НЕСАНИЦА? Решите је се брзо, ефектно и ПРИРОДНО, ЕВО шта би требало да ЈЕДЕТЕ
ОВАКВЕ КИФЛИЦЕ ЈОШ НИСТЕ ПРАВИЛИ: Слојевите, пуфнасте и пуњене сиром - ићи ће вам вода на уста! (ВИДЕО)
КАО НОВ: Ако сте грешком обојили ствари у машини, ОВО су трикови који ће им ВРАТИТИ СТАРУ БОЈУ
Где је сат престао да се помера
Србија још увек није међу земљама које су престале да померају часовник и прелазе са летњег на зимско рачунање времена. Државе које не померају казаљке на сату у Европи су Исланд, Белорусија, Русија, Грузија и Јерменија. Још неке су виделе негативне последице ове праксе, па су укинуле померање сата, а то су Сирија, Јордан, Израел и Турска.
Сметње и за сасвим здраве особе
Померање часовника за један сат уназад, са 3 на 2 часа, не погодује метереопатама и хроничним болесницима, али ова пракса може да смета и потпуно здравим особама. Мањак дневног светла и промена рутине негативно се могу одразити на свакога.
-Време генерално може да утиче на разоложење људи, поготово у јесен када су дани иначе краћи и када је тмурно и хладно. Када је мање сунца људи се осећају нерасположено и раздражљиво, а онда се ионако краћи дан додатно скраћује померањем сата уназад, па тако нам мрак стиже већ у четири сата поподне - каже психолошкиња и психотерапеуткиња Љубица Богетић.
Поремећај унутрашњег часовника
Докторка Љубица истиче да сваки човек има свој унутрашњи часовник, односно свој ритам, и када се он поремети треба времена да се врати у претходно стање.
- Наш унутрашњи часовник и наш организам не могу да знају за спољашње промене, какво је враћање часовника за један сат уназад. Потребно је време да се организам адаптира. Није ту само у питању разлика у једном сату. Када се прелази на зимско рачунање времена, као што је сада случај, тада се буквално дешава да многи од нас практично и не виде дневну светлост током дана. Узмимо пример када се устане у шест сати ујутро. Тада је напољу још увек мрак, затим одлазите на посао и са радног места излазите у 17 часова када је напољу такође мрак. То све негативно утиче на психу и биоритам, али и на здравље, јер је сунце важан извор витамина Д за наш организам - објашњава психолошкиња.
Прелаз из јесени у зиму уме да буде критичан
Метеоропатама и хроничним болесницима потребне су барем две седмице да се врате у "стање нормале" након враћања сата, а такође, и промена годишњег доба може утицати на психу.
- Јесен је генерално окидач за депресију и промену расположења. Тај прелаз из јесени у зиму и из зиме у пролеће за многе особе са психичким проблемима уме да буде критичан. Да не спомињемо да се већ скоро две године сви налазимо у једном посебном стању због пандемије и онда нам је најмање потребно још и ремећење биолошког сата - наглашава докторка Љубица.
Главобоља и безвољност
Да померање сата и прелазак на зимско рачунање времена може лоше утицати на свакодневне активности сведочи и један Срђан који сваки последњи викенд у октобру дочекује са главобољама и променом расположења.
- Морам да нагласим да сам иначе здрава особа и редовно се контролишем, будући да радим у Војсци Србије. Ипак, свака ова промена, односно враћање једног часа уназад, мени изузетно смета. Потребно ми је неколико дана да се вратим у устаљене токове, имам главобоље, раздражљив сам када видим да је већ у 16 часова напољу мрак осетим се безвољно. И нисам једини који се тако осећа, знам још доста пријатеља које море слични проблеми - каже Срђан.
